Delo

11СИХОЛОШКК СТУДИЈЕ 2*5 жене за државу неизоставно потребан. Иретностављајућн ово Сарду је лзвео све последнце овакве сптуаднје; он је тражио догађаје који су се морали догодитн пре и носле главне сцепе. Пре свега замнслио је једн\ заверу с помоћу које би се ослободила извесна земља од својнх угњетача. За тим је себе нитао у коју земљу и коју епоху да унесе радњу да би била вероватнија. Дуго се колебао преносећн своју драму из Венеције у Шпанпју; најзад изабрао је Фландрпју у добу шнанског господарства. Ту је нашао згодиу средину, једног угњетача нознате суј»< вости, херцога Албу, и угњетен народ који ннје хтео сносити јарам народа, којн му је био мрзак п по всри п по раси. Затим, д'а би жену иредставио још впше кривом и одвратном, начинио ју је издајнпцом: она издаје заверу. Види се дакле да му се поступак састоји у једчом низу логичкпх реФлекснја, да бп извео све могућне носледице из ситуацнје, која је била његова иолазна тачка. Пста је метода у другој једној драми: 1а Нсппе. Ппсац је себе нптао: под којпм ће околностнма жена показатн најјаче осећање оданостн. н он је нашао: пречарена жена, која, поштоје ударила ножем заводнона, постаје милосрдна сестра која му даје да пије. Ношто је радња утпрђена требало је, као и у прошлом случају. наћн јој подесан оквир у коме би вредила. Са номоћу свог опгаирног историског знања, које код њега иде наиоредо са његовим драматским талентом, Сарду је тражио такву средину у којој су обичаји п страстп на још довољно животињском ступњу, тако да допуштају нагле обрте страстн. Требало му је дакле нримитпвних ирирода, и он нх је нашао не у Француској. али у Италпјп, у старој Тосканп у средњем веку. Ношто је ово учињено остало се лагано конструпшс, развија, уређује као ннз збијених логичких операцпја. У другпм комаднма не нолазп се од великнх копфликга осећања. већ од какве комичне ситуацијс. Иошго је полазна тачка различна. то је, нрема њо.ј, и разлпчно изиалажење иерппетпја, алп се може рећи да је, као год у каквом механизму, увск истп начин рада, т. ј. увек рад ума. Узмимо па нр. ХШогфош, овај дпвнп комад, који ће вереватно остатп ремек-дело нашег аутора. Полазна тачка, узета са апстрактног гледпшта, била је обарање једне познате ситуацнје. Враколомство жене< кад се открнје мужу, пзазпва у онште љутњу н узбуђеност у оба сунрум и читав нпз компчних п трагичнпх сцена. Добра ноловпна наших модерипх комеднја пзведена је па овом плану. Гарду је нокушао да оборн ову баналну сптуацију; он ,је нретпоставио нромулгацпју закона о ра.;воду брака, који даје слободног излаза завађеннм сунрузима. п да се оспм овога, захваљујући тој законској мерн, сви протпвннчкп интереси мнрно уреде; дакле што се до сад тајпло, то се сад може отворено локазатн: жена нзносн све ноједнпости свога браколомства. чпта ппсм; која је добијала, прави рачуп нољубаца, а муж, јако обрадован, показу.је се §а1ап1 ћоште, иозпва љубавннка на ручак и уступа му своје место.