Delo

286 Д Е.Л 0 Ето то је полазна гачка у ГИуогчопз. II иошго је ситуац-ија једном датат граже се средства да се изради и размрси. У комедији као што је Каћа&аз проблем је мало другчији. Тражи се интрига која најбоље расветљава све стране какве личности; понекад у место једиог особеног карактера има пх више као у ^оз бопз уШа§ео1зт где је Сарду предузео да оцрта како себпчнм сељацн иримају варошане, које мрзе и траже да их екснлоатишу. Најзад у другим комадима Сарду је себп ставио сасвим други за-. датак: тако је Тћбобога студнја средине; хтео је обновити једну историјску епоху која га је занимала, п начинио је неку врсгу археолошке играчке. Мислили смо да је корисно изнети ову поделу комада, која је учињена по разлнчним полазнпм тачкама. Разлике овпх врсга чннп нам се ослањају се пре свега на једној магерпјалној разлици; али начин радат у колико смо моглп о томе судпги, показује увек исту психолошку прпроду — рад ума. II ма колико чудновато пзглсдало да се такав иојам иађе V оваквој прилици, извесно је да Сарду израђује своје комаде од иолазне тачке на до савршеног дела путем логнчког размпшљања. Он с тога има потпуно право да идеју илн иредмет својих комада сравни са нроблемом једначппе; ако прн решавању тих својих једначина и не сљедује позптивно одређеним правилпма алгебре, он увек зато ноступа замишљајући највероватније догађаје који могу одвести ситуацији коју замишља. Постојн једна врста рада за коју нам се чини да ;е јако слична његовом, а то је рад истражног судије који пз моменага у вербалном нроцесу замишља злочин или нреступ, одређује дан, час. упогребљена средства, побуду, изналази идентитет преступника, и тако погађа шга се све догодило. Кад је дат известан Факт, судија га узима за полазну тачку и групише око њега све (вероватне догађаје који га об> јашњују и припремају, и све догађаје који су му морали сљедовати. Није нам намера да силом изједначимо та два иосла, јер бп то било извештачено и погрешно. Не сме се заборавитп да суднја у својим коисгрукцијама никад не губи из вида реалност, н тражм да јој се што више^ириближп; док међутим драмски пнсац заузет је послом друге врсте — послом вештака. Но ппак, чинн нам се да је псти поступак у раду; нолазећи у једном случају од извесиог реалног случаја, у другом од нечег замишљеног, тражи се у једиом као н у другом да се од дејстава уздпгне до узрока, и од датих чињеница дође до носледица, идући нутем који је пронисан могућношћу и вероватноћом. III.III. Иређимо сад на израду комада. П1то се тиче концепције, за њу нсма одређенога времена, на њу се увек мпслп. Сарду носп увек код себо аргпје, н записујс сваку мисао, сваки догађај који може послужити за какав комад илп подесно употребити за већ започет кома I Дешава