Delo

ПСИХОЛОШКЕ < 'ТУДИЈ Е 287 <*е да заппсује у свој бележник у вече, у колима, кад долазн ^а ручка из вароши. Ове су забелешке често пута само једна реч, какав гест^ поза, или још мање; све што би могло корисно послужитп буде одмах п прибележено. Дајући нам ова обавешгења г. Сарду се диже, отвори један орман н извуче из њега до двадесет завежљаја којп су методскп поређани у својим увлакама; рекло би се да су артије каквог нотара. Изгледа да нх има до недесет, и сваки завежљај носи пме комада. То су започегн комади, већ у нацрту прекинуги, и који су често подељени у чинове. Других завежљаја, мање израђених, пмаће до две стотине. Ови .још не представљају могућан комад, него саму идеју таквога; они се састоје из какве мале у брзпни учнњене забелешке, из два или три комадића артије, понекад и из каквог чланка нсеченог из каквих повина у коме се внде неколико са црвеном писаљком подвучених речи. Ту, преко чега је равнодушан читалац продужио читање, око пишчево задржало .је се н пронашло клпцу каквог комада; клица би узабрана п методски увршћена У један завежљај где чека. Колико времена? То је неодређено. Има завежљаја којп леже двадесет годпна; комад би могао битп свршен, алп недоста.Ју слободно време и прилика. Други опет комадн неће биги никад писани; то је у осталом судбина већине, јер су и одвећ многобројнп; живот једнога човека не би за то бно довољан. Чекајућн, Сарду, који ништа не заборавља нити заиушта, мирно оставља себе у израдп ових завежљаја извесном несвесном раду, и, у случајном току његовога жнвота, његове лектпре и душевних нокрета, има увек ио један комад који*расте, развија се н делн иа чп* нове, као дрво какво чије се стабло дели у гране. Кад Сарду, који је увек практичан човек, мислп да је пнтање актуелно, или кад види прилику да му комад буде представљен од интернретатора који га задовољава, или најзад кад је обузет каквим мотивом — узима једап завежљај из своје колекцпје, метне га на свој сго, н почиње озбиљно конструкцију свога комада. Први је посао инсценација; њу нзведе веома савршено и методски; то је роман његовог комада са по где где уметнутпм крагким диалознма. Али он пажљиво избегава да сљедује неком одушевљењу. „Довде, „рече, писао сам са помоћу ума, радпо сам математичкн посао п забра„нио сам себи да се поведем за одушевљеним ппсањем. Бојао бнх се да „у почетак унесем извесну топлину која се не би внше нашла у иотпу„ној изради. Има један момеват, један јединн, у коме је комад зрео, кад „је на стуињу да се напише; треба знатп користитн се њпме н сачувати „га себи Ја нодражавам сликара, који хотећн да наслпка какву пејзажу, „мора прво нацргати облик дрва, па затим, пре но што бп деФпннтивним „потезима кичице довршио слпку, унети у слику оиштп тон. Колнко нх „јс којима слнка нпје пспала за руком ношго је нацрт бно одвећ „усавршен!“