Delo

ИСИХОЛОШКЕ СТУДИЈЕ 289 дпнп партера, он гледаше Фигуре, гестове лпчности и како иду преко нозорннде. То је бно визуман тии. Сарду припада, као што се може увидети читајући његове комаде у којима је све тачно означено, у исто време и одитивном п визуелном типу. Он има потнуно јасну внзуелну представу сдене коју компоиује. (Јн зна да у нзвесном моменту глумац мења позицпју, илн чини какав нокрет, н он према томе прорачуњава Фразе које треба да му да да нзговори: њвговв личности ходају кад аутор пише, и он зна тачно време ко.је им је иотребно да оду од нзвесног места позорнпце на извесно Друго. Иишући комад Сарду потиуно израђује сцене, т. ј. он нх види. II ово није рад иридодат осталоме; у истом тренутку кад каква личност изађе иа иозорницу Сарду даје себн рачуна да лп она улази са заче.ва, иди пз ирвих врата десно, или из врата лево у средини. Свакојако да ово не нде увек без тешкоћа, ионекад пма у овпм улазима н излазима интересан проблем да се реши, н то у тренутку кад израђује сцену: Сарду не би себп донустио да каква личност говорп ие представњајући себи тачно њеиу позицију иа сцеии. Сарду је п одвећ убеђен о важностп израде сцене е да бн занемарио овај део своје вештине. Он осећа да пзвесна личност мора говорити нзвесну Фразу седећи, са одређенпм гесговпма, или да извесна реч може доћн до свог еФекта само ако се изговори с врата. Он се дакле никад не задовољава пронзво.Ђним познцнјама н анстрактннм диалозима пзмеђу личностн које нису ннгде. Често при понав.вању на иозорници дешава се да промени какав важан моменат, на пр. декорацпју, и услед тога јавља се потреба да се у доцнијим чнновнма промени цела нзрада сцене. У томе случају јавља се по кад и кад један особени појав; иошто овако нанушгање ирвобитне инсценације сметаше да сцена носн п дејствује, јавља се иотреба да се врати првобитној инсценацијп. Сарду нам Је изнео шта се у том погледу десило ирн репетицијн Дорв. Тиче се велике сцене између мужа н жене у 4 чниу, сцене која почиње тоном љубавиог завођења а свршује се трагички претњом самоубпства. Жена, оптужена да спионпше нагнње се на прозор у намерп да пскочн. Позорпица иредставља један салон. У зачељу с десне стране нма један прозор, иснред њега с нсге сгране врата за пзлаз: а с леве стране, напред, нешто заокругљена врата кроз која се впди будоар, адкоба, амор. У срединн позорнпце сто; с леве стране пред будоаром једна соФа, исто тако с десне стране нсиред излаза. Прн иробама, М-ше Регвои п М. ВегГоп врло добро су нгралп иочегак сцене — љубавпп део на софи с десне стране. Али Сарду не бејаше задовољан, да нп глумцн; рече пм: .Сцена бп требала да дејсгвује, алн она не дејствује; не зпам шта је; ие разумем у чему је." Затнм, у трепутку дође му светла мисао: „Нрпјатељп, сад знам у чему је, нређите на леву софу, на томе месту треба пгратп вашу сцену.“ 11