Delo

20'* Д Е Л О заиста, ова ироста иромена места променм сасвпм дејство; љубавну сцену вал>а нгратн нспред будоара, а сцену раздора и кпдања пспред врата за пзлаз: н сад је сцепа била тоила. То не бејаше нпшта, публика то може •бптн не бп пп прнметпла, алп бн нмала, примети Сарду, пекакав иеод]к*}|Он \тпсак. У првобитном рукопнсу сцена је била означена на правом месту с лева, испред будоара. Жалнмо шго нпсмо присуствовали тробама којег комада од Сардуа, јер нпсмо пмали за ово прплике. Зна се да је Сарду пзванредан пнсценатор. Мпмо свега тога пма још евојство ауторитета да буде слушан. Он једпнп може се поноситн да је умео савладати ћуди какве слављене глумпце својом Фантазпјом н својим песавптљивнм карактером. Одакле долази ова надмоћност? Питали смо га за ово и он нам одмах одговори: „Зато што знам шта хоћу, и што то умем добро означпти." Он ппје од онпх ко.ји критикују интонацију глумца чинећи му ошгре замерке; он просто каже глумцу: „Прпјатељу, ево како треба ово рећи* и он каже сам. А ако глумац не употребљује гестове кој е писац жели, он се сам попне на позорнпцу, изведе сам гестове, покаже како греба отворнти врата, иодпћи столпцу, држатн књпгу и т. д. Ето у томе је тајна његовог ауторптета. У теоријн све то изгледа веома просто. У праксп ово не бнва без извесних раздражења и тешкоћа. Ту пма љутња, испада, жене плачу падају у иесвест. треба их иовраћати као што се то ради у позорпшту: најзад се покоравају и аутор побеђује. У осталом довољно је видети га и чути га па да се разуме какав би славан глумац био да нн.је своје способности боље употребио. Оп не пзговара ни најмању речицу, ма колнко се она чнннла беззпачајиа, а да је не игра. С овнм хоћемо да кажемо да мења сасвпм п]»нродно, без успљавања паптомину прн свакој реченнци; час седећи. час стојећи. сасвим нрпродно и лако без и мрве познрања. Изгледа да је се природи допало да створи у њему човека код кога ће мимика п унутрашњи душевнп рад увек стајатп у најлепшој хармоннјп. Његовн )естови нису баналнн, као код многпх људи који тресу рукама увек на псти начпн чим се мало раздраже; његови су гестови изразни којн оиртавају унутрашњи рад. Његов глас. средње висипе и нешто гутуралан, снособан је за разлпчне интонацнје, нарочито воли снажан удар гласа као при командн. Узалуд би било говорити о његовом таленту као читачу; сваки га у томе зпа. Кад говори о каквом старом глумцу, одмах га нмитује, подражава му глас н гестове: п кад га гледамо у томе моменту, као да није впше он, толико му се Физиономнја промени. II опет ионављамо да се све ове иромене врше на њему природно, без позирања н без нкаквог претеривања. Кад говори седне; један тренутак после ето га где стоји наслоњен уз иећ: руке му не мпрују, а лице и цело тело имају интересну мимику. У говору дочеиа какав конац и руке му се неком комнчном активношћу занпмају тпм концем; час га замрсн час опет размрси н развлачи, Ј