Delo

2‘*0 д е л о Длма нс назираше у себн ннкакве диспозпцпје за позорпште. Кад му јс инло двадесет годпна стекао је великн капнтал дугова, н само да бп платпо својим повериоднма нампслн да пише. Он нађе свог оца п заппта га како се праве позоришни комадн : мислно је да за то постојн какав рецепт, илн каква особепа вештпна коју стручњацн казују једап другом на ухо. Отац одговорп: „Ствар је еасвим проста: ирви чпн мора бпти јасан, трећп чин крагак, а свуда интереса“Гад лнтерарпе композиције ираћеп је код њега јакнм осећањем ужпвања: за време док ппше он је најрасположеннјп, једе, ппје и спава впше; он осећа овај рад као извесио фпзпчко добро нахођење, које пронзплазп из активностп једне природне Функције. Прн раду он не гражи нн тншнну ни да се усами, као оип аутори чнја ослабела инспирација нестаје при најмањем растројству усљед утисака ван њнх. У Риув-у, блпзу Ијерре-а, где је компоновао Денизу, његова соба за рад бејаше до салона, у коме његове две ћерке по цео дан свпранге у гласовнр. Оп је волео слушатн музику кад је пнсао; н само та случајна околност навела га је да учннн, да публнка, ире но што се у првом чину Диннзе дпгне завеса, чује неколико звукова са гласовнра. У пстом месту деснло се да га је један прнјатељ често ирекидао у сред рада: Дпма је одмах сјутра одлазио за свој сто да пише; у осам сахата његов пријатељ Ага&о долажаше да га зове на партију билијара; он напустн рад н оде да одпгра неколнко карамболажа, после опет се врати да продужи свој рад на нстом месту где је стао. Као и отац му, не уиотребљава ири раду нпкаква срсдства, као на пр. кафу илн алкохолна пића, да бн изазв о већу надраженост. Познато је да је старији Дима распаљивао ватру свога духа ппјући велнку чашу лимонаде: и за његат рад је значио једпо стање равнотеже и здравља. •*на се и то да је старијн Дима нри композицпји осећао сасвпм особену •и13ИОЛОШку надраженост. Као н отац му, кога се радо сећа, Дима не инше сценерију; он мис.111 да се ирп компознцији сценерије одушевљење бескорнспо трошн. Кад узме перо. то је да пишс комад у дсфиннтнвном облику; но ово бива тек онда, ношто зна шта хоћс и на шго хоће да изађе. Нидели смо да дуго носи у себи предмете својих комада, које испптује са сваке стране и који често садржавају какав моралан плн социјалан цроблем Тек послс овог унутрашњег сазревања иочнње да ннше; рече нам да за нзраду нма један критпчан моменат. Израда нде обично врло брзо; Мотгеиг А!рћоп8е бно је наппсан за седамиаест дана, УгзИе <1е Хосез з I осам дана, Рппсеззе Оеогуез за три педсље. Шгапдеге за мессц дана. Често је започињао израду комада да би задовољио молбу каквог днректора који се налази у крајњој пужди, н који му нпше: „Непзоставно мн је потребан комад о коме сте мп говорили“. На ову молбу Дима је одговорио оном својом добродушношћу н проннјом у нсто време: „Драги нријатељу, почињем израду комада у самом овом трепутку; нмаћете га