Delo

ПСИХОЛОШКК СТЛ ДИЈК за три недеље; успех ће бити велики“, Тај комад био је Мопз1еиг А1рћопзе, чпји је предмет имао у глави већ шест нли седам годнна. Имао је дакле само да га напише. То инје било тешко обећати. но нпак тешкоћа је одржати реч у овоме. Треба приметити да све ове чињенице доказују само велику брзин\ ири изради: али за концепцију комада, одређнвање карактера и свију перипетија нису довољни дани ни недеље, већ су иотребни месеци н понекад н годнне. Днма импровпзира у стварн само облик, г. ј. диалог. Сем тога снорија нли бржа пзрада у миогоме је завнспа још од самог предмета. Тамо где аФекти превлађују, израда је брза; али где су обнчаји, карактери. исихологија, израда је тежа. Прп изради комада Ветг-Моппе остао је једанаест месеци са пером у руци, радећн дневно седам до осам часова. Два чесеца требало му је да напише други чин. Но у накнаду зато протпвност која јако пада у очи — други чии Госпође са Камелијама написао је од подне до четирн сахата. Рукописи, које јс Дима имао доброту да нам покаже, јесу инте* ресна потврда онога што нам је казао о свом начпну рада. Никад нием<» впдели тако чнсте рукописе. Рукопнс Госпође са Камелијама написан је у два пакета велпког Формата разне величине појединих листова. У журби, Днма ипје имао времена да бира хартију, па је узимао што му је надало нод руку; ио сам рукопис је нравнлан и сигуран, и узалуд тражн око у њему неред и неправилности имировизацнје; читаве стране су без брисотина. У осталом Дима мрзи брисотине, мрље н нагомнлавање поиравака. Показали смо му — надајући се да то није нпкаква нидискреција — једну страну нз Сардуевих рукописа, искварену са безброј поправака у свнма иравцима тако да има сасвнм обскуран нзглед. Дима, зачуђен. не могаше разумети како је могућно наћп се у таквом рукопису. Мн се задржасмо па овим граФичким документима јер нх пе сматрамо просто као какву интересну особеност за аматере, већ впдпмо у њима материјалне зпаке двеју различитих ннсппрација; једна, Дима-а. је имнулзивна, и у извесном смислу експлозивна; ђуле топа које пројурп простор; друга, Сардуа, је реФлексивна, пзазвата активношћу која се непрестгно враћа на себе саму да себе нсиитује, поиравља н модиФнку.је. Нећемо се садржатн на дедувцијама које се нзводе из карактера рукописа, прнзнајућп себе за сасвнм нестручне остављамо ово графолознма. Колико је год Дима брз прп нисању дналога у комаду, толнко с друге стране иотребује времена н размшиљањз да га састави. У позорнншом комаду, ма колико да је прост узет као вешт састав, има нзвестан број догађаја да се нађу, који, дејсгвујућн један на другога као онреге, чнне да се ситуацнја креће. На пр. треба удеснти да се нзвесна лнчнност сретпе у трећем чииу с другом једном лнчношћу коју пе познаје а у салону ове: треба објаснити зашто н како се све ово деспло.