Delo

Д К л о 300 споје слле да Гш лропзвелн дело којс спакн за себе не би ннкад сгворио.1) Да бн завршилн с овим тштањсм навешћемо још један прнмер. Познато је да је за ночетника да досне до нозорпшта — сан толпкпх младнх духова — једно од средстава сурадња са каквнм аутором којн је већ ус.пео. Но понекад је у старог аутора, савијеног годинама н славом, одушевљење полењо, па како је почегник принуђен да сљедује старнјсм, којн мерн кораке, то нзрада његовог комада може всома дуго трајатн. Причали су нам исторнју такве једне сурадње, и ми је износимо као супротност оне пзмеђу Лабиша п Гондннса. У првом сахату постигло се да се наппше једна речепнца, једва једина: у другом бн наиисана друга реченпца; а у трећем часу пзбрисано је свс што се урадпло за прва два. Неспособан да радп с другпм, Дима је исго толико неспособан да се користи саветпма и критиком: све је ево у логпчкој вези. Дима признаје да је у главноме неосетљив нрема новинарској критнци, и он нпје од опнх којн одмах сутрадан носле прве представе грознпчаво нрелнстава.ју позоришну критпку да би знали шта им комад вреди. Изгледа даје пре госпођа Дима читала новине н казивала њему оиштп утисак. Данас нак, он се задовољава речима: „Ако ми је комад рђав, доцкан је, ни новинарп нп ја неможемо више нншта у томе променити“. Писцени1)ањс не игра ведику улогу у његовнм комадима: с изузетком комада Атг <1ез (еттен, његовп штампани комадн всома су сиромашни упутствима за игру п позпцијс глумаца. Без сумње да нри компоновању н инсценира, алн му ово нс задаје више брига но декорације; он никако ипје веигг инсценатор, н не труди се да то буде. Газговарајући с њим о овом питању, он радо иодсећа иа МопЛ&иу-а, директора позоришта у коме су већина његовпх комада први иут представљени. Јсдном, при пробп јсдног од његових комада, МопГдпу заповеди да се на сред иозорнице сасвим нанред метне један великп сто; то је било у ирвом чпну; ири понављању другог чпна МопБ^пу рече редитељу: „Метнпте сто сасвнм нанрсд*. У трећем чиоу кад је управитељ отворио уста да још једном исто заповедп, Дима, узевши га за рукав, рече му: .•!ар се не плашпте да ће овај сто стојећи увек на нстом месту пзазвати утпсак монотоиије? ГГре свега он не служн нпчему. — Лпак, одговорн МооЛ&пу, он служи нечему: служи да спречн глумце да не изгорс ирсте ногу као што имају рђаву навпку. Оставимо сто за време пробе, па иред* стави склоинћемо га“. МопЛепу је био, као шго се говорп, пзванредаи иисценатор, н Дима се у томе ослањаше на њега. Друговц ауторови, доведснп на ово питање. мпсле да је ова околност спречила ппсца да се пзвежба н у овом 1) Као што Дима познаје сурадн.у само једне врсте, тако исто и Бине и Наси ноглавито на скснерименталној нсихологији. Извесно је да је добро раснодељеиа сурадша у многим — не у свнма — областима пауке могу11на ; но рад у тим областима другојачији је но у вештини. — Нрев.