Delo

СИМО МАТАВУЉ 313 класичаре и романтике и иатуралисте п декадане. С тога се у љеговнм списима не би моглн видети трагови сукцесивнога утицаја појединих литерарних школа, баш п да његов таленат није оволико снажан, те слабо подлеже читању туђих послова. Исто тако он не чита само романе или новеле, драмате, нутописе, есеје књижевне и историске, него и доста ФилосоФије па и другога, н. п. знатне црквене беседнике па и саму црквенску књижевност средњега века. Одтуд је он јамачно један од најобразованијих књижевника у нас. А о ирочитаном Спмо увек размишља. У цетињском је друштву било међу осталим људима од нера и неколико познатих радника на књизи. Ту је нарочито Спмо утврдио пријатељство с Лазом Костпћем и другујући с њнм провео много и прпјатнога и корнснога времена. У таким приликама Симо стаде редовно писати. и наппса но разним књижевннм и другим листовнма толико, да је већ иосле неколпко година ухватио угледно место међу српским приповедачима, и но квалитету и по квантитету урађенога. Друге, 1882, године по доласку у Црну Гору пошље Матавуља кне:; у Италију и Француску с неколико државних пнтомаца. да их пспратн и намести по школама. Проведав на томе неколико месеца. вратн се на Цетиње у гимнасију. За тим буде постављен за главнога надзорнпка основнпх школа, а кад је оп иосле некога времена дао оставку на то место, буде враћен у школу. 'Гада га кнез поставп за нас/гавника наследнику престола Данилу. и у тој је служби био до јесени 1887 године. кад се пресели у Србију, где добп место учитеља језика у зајечарској гимнасијн. Тако Матавуљ, пошто је младост провео по крајевнма северне Далмације, куда се у осталом и после навраћао, а младићске године по Боци и Црној Горн, буде занесен животом на крајњи исток срнски. Кад се томе дода да је он у разним приликама доста путовао по другнм српским земљама, особнто но Војводинп н по Хрватској. може се рећи да је мало којц од савремених, на н од старијих, српских књижевпика имао прилике познатп толико у ширину наш пароднн живот. Али у Зајечару оста Симо свега три месеца, па се врати на Цетпње и нреузе истп посао (као наставнпк кнежевића Данила и Мирка). Па онет након године дана (188'.1 иредпже у Србију, да би био у ширем друштвеном животу п у центру згоднијем за његов књижевни рад. Одмах је добио за учнтеља језика у III београдској гимнасији. У Београду он отпоче радити с новом снагом све до данас. Ево ћемо побројити књиге његове које су до сад засебно издане. Прву је штампао но свом одласку из Зајечара: 1. Из Црне Горе и Приморја, приповнјетке. (На бадњп дан. — Светл освета. — Ко је бољн. — Како се Латинче оженило. — Завођанка. Бодулица. — На младо љето — Знмње приче, напнсао Е. М. Вогие, иревод с Францускога). Пздање Браће М. Ионовнћа. Новн Сад. 188^.