Delo

314 д е л о 2. Из Црне Горе и Приморја, књига II. (Учини као Страхиаић. -гЉубав није ша.1а ни у Ребесињу. — Чавр.вино злочинство.) Издање М. Драгића. Цетиње, 1889. 3. 1г рггтогзнод гк‘о1а. (Бјићау пуе §а1а пг и Нећеб^пји (по други пуг нрештамиано). — ЗуггЈгаапИја. —- Је Н зе Се\т1ја о^пјебао? (прештампано) — 1т 1ијгјт1. — Ро«1јес1п1 уНеголт.) 1г<1апје МаНсе Нгуа1$ке. 2а^гећ, 1890. 4. Ново оружје, прпча. (Српска Краљевска Академија досудила јој је Марпновићеву награду за 1890 годину и издала је заједно с прпчом др. .1. К. Лазаревића: „Он зна све.“) У Београду, 1890. 5. Са Јадрана, приповпјетке. (Сликареве успомене. — Кра.Ђица. Све је у крвп. — Ђуро Кокот.) Биоград, 1891. <*. Из београдског живота, прпповетке. (Грешно дете. — Дигов посао. — Сппритисте.) Издање Ђорђа Анастасијевића. Београд, 1891. 7. Ускок, приповијетка нз црногорског жпвота. Пздање књижаре .Бубе Јоксимовића. (Дјело је награђено пз књнжевног Фонда Ллпје М. Коларца.) Београд, 1892. 8. Бакоња Фра-Брне, роман. Издање Српске Књпжевне Задруге. Београд. 1892. (Друго пздање, 1893; треће издање, латинпцом , у Суботици, одштампано из бићоНскјћ Хо\чпа, 1897.). 9. Из разнијех крајева, нове ирииовпјетке (Стотпиар. — Новп Свпјет у Старом Розопеку. — Преображења. — Дете. — Нововерци.) Издање књнжаре Владпмцра М. Радовића. Мосгар, 1893. 10. Бока и Бокељи, нздала Матица Српска из задужбине Коњевићеве. Нови Сад, 1893. 11. Сеновита куКа, пртоветка, нревод од Дпкенса. Београд , 1894. 12. Вилинакњига, бајке. Издање књижаре Валожићеве. Београд, 1894. 13. Завјет, драмаг. Издала С. К. Задруга. Београд, 1897. 14. приморска обличја, шгамиа се код Браће М. Поповнћа. Новн Сад. Између тих четрнаесг књпга кад се изузму четнри које нису приповетке плп које нпсу оригннали (бр. 10 — 13), остаје их десет, и у њима тридссет н пет што лриповедака шго романа. Осем тога има његових још непокунљених радова у „Делу“, „Летопису Матнце Српске“, „Отаџбини*, „Новој Зети“, ,Јавору“, *Колу“, „ЛЧепси-, „Бранкову колу“, ,Искрл“, ..Просвегном Гласнику' (стручпих роФерата главном просветном савету), .Гласу Црногорца*, »Српском листу“, „Одјеку“. ,Ускоку“, .Иићго\шки“ н другим лпстовпма: ту и у „Орлу“, „Манасгирском календару", „Бићгоупјки*'. „Сми.Ђевцу“ и другим календарима и зборницима има већнх п мањих приповедака, путониса, козернја, подлистака, реФерата и чланака врло велики број, јамачно не мање величнном од онога што је скупљено у збпркама. 'Гоме треба додати његове преводе (поред оних из Дикенса н Вогија) н то: за нозориште (неких шест комада с Францускога и с талпјанскога), превод Золипа романа .Кеуе“ (у подлнску „Гласа Црногорца)“, Моиасанове дивпе књиге . На води" (у „ Колу“), Вергине нриче „Свеци ратујуа (у „Забавннку С. К. Задруге“) и г. д.