Delo

КГИТИКА И БИГ.ЛИОГРАФИ ЈА 333 1ип§ 1епкI (1:е сиИигћкЊпбсће Еес! 1ип^ 1ћге АиГтегкбаткеИ: пгсИ! аи! <1аб е1П2е1ие 1п(Н\1(1иит, бопЈегп ап! (1је босја1е бгирре, аиГ сЦе 6ебатт1ћек, аи! ћ1бГопбс11 ићегНеГегГе КиИигГогтеп. ип<1 ће1гасћГеГ Наб 1п<1ш<1иит 1е(И§гНсћ а1б РгоЈисГ (1ег§е1ћеп... 1)ег Мепбсћ \\1гс1 а1б РгоЗисГ бетег %еИ а1бЕпЈег^ећпЊб <1ег ^ебсћЈсћГГГсћеп Кп1\\'1еке1ии» аи%еГаббГ .. бргјсћ! (Неб .. <1ег 8ос1о1о§е 6итр1о\ч б аиб: .п1сћГ <1ег Ет2е1пе сћсћГеГ. еб ЗјсћГеГ 1и 1ћт (Не роеГГбсће 8г1ттип» бе1пег 2еН ипс! бејиег бос1а1еи Оптре. шсћГ с!ег КЈпгећт <1еикГ. еб (1епкГ 111 јћт с!ег С1е1бГ бе1пег 2е1г иис! бе1пе1' зос1а1еп §гирре.“.. зо аисћ ВазНап: ,.Уоп а11еи 2е1Геп. апз а11еп КоиГ1ппеиГеи ГпГГ ииз ипГег »1е1сћагП»еп ВесНиодтгеи еП1 у1е1сћагГ1аег Мепбсћеп^еЈапке епГ§е§геп. тГГ ејзегпег КоГћтсепсН^кеН.^... Остали иасуси чланка г. Јовановићева узети су са ових страна ВарророгГ-ове књнге. и то: пасус на стр. 1—2 са стране 73, пасус на стр. 2 — 3 са стране 60 н 61, пасус на страни 3 са стране <51 н <52, пасус н; страни 3—4 са ст]>ана 30. 62 и 63, пасус на стравн 4 са етране 28 н 20 пасус на страни 6. стр. 1<>. 18, 24 и 25, насус на стр. 8 , са стр. <50. 64, 68,-69 п 70. пасус на стр. 8 н 9 са стр. 75, 79 л 80. пасус на стр. 9 и 10 са стр- 80, 82, 83, 84 п 85. (пасус на страни 10 изнелн смо), пасус на стр. 11 са стр. 89, 90, 91 п 92, пасус на стр. 11 п 12 са стран; 95, 9(5 н 97 (пасус на страни 12 изнелн смо) и т. д. п т. д. Да виднмо сада садржнну овога КарророгГ — Јовановпћева чланка. Расправа г. Гапонорта у односу на главне проолеме Фолософнје Исторнје скроз је конФузна, иротивречна и иовршна. Боље стоји са излагањем историског развптка Философије исторпје ма да н ту нма доста рђавога. Г. Јовановпћ се задржао само на овој другој странн ВарророгГ-ове расправе. али уневшн у дискусију н главпе иравце модерне ФилосоФпје Историје, требао нам јс изнети и главпе лроблеме ФнлосоФпје Исторнје. Он је то учнеио у кратко само на стр. 6 н 14. овога чланка, алп .је нрн томе изоставио баш најглавније проблеме: ироблем законитостн у историји г проблем покретног агенса у пстој. Мн ћемо се овде задржати само на последњем проблему овога чланка, на проблему односа ФнлосоФнје Исторпје ирема Соцпјологијн. ,Тнме. што ФилосоФија Псгорнје узнма за објекат свога исгражнвања опште прпнцпне п ногодбе нсторијског ра витка разликује се она од Соцнјологнје, која испитује само статпку н дннамику соцнјалног тела“. Јер она нема посла са нсторијскнм Факгима на целокупност, на историјскн предане културне Форме, те посматра инднвндуе еамо као продукте времена, као крајни резултат историјског развића. Инднвидуа, као независно биће, за овај правац је празан појам. Гумпловид вели: „не пева иојединац него кроз њега пева појетско расположење његовога доба н његове социјалне групе, не мисли нојединац него кроз њега мпсли дух његовога доба . његове социјалне групе...“ А Бастнјан вели: „са свију страна, са свнју контпнената долазп нам под истим погодбама, по гвоздено.ј неопходностн, иста људска мисао.“