Delo

оо4 д к л о као таковим, са душевним ироцеснма и природним н кудтурннм иогодоама (у пређашњсм ставу стоји, да она има да исиита погодбе нсторијског развитка) овпх, него са „Фундаментаднпм пдејама, које Историја претпостав.Ђа“ (сграпа 14). Које су то Фундаменталне идеје? Човечанство н напредак. Али човечанство ннје нишга друго до друштво у целокупности својој, а напредак нншта друго до динампка (кретање, развиће) друштва. Где је дакле разлика пзмеђу Философпје Исторнје и Соцпјологије ? Овде је ие може бптп. ,.Но не само нредмет, него, као што реко . смо, ФилосоФија Псторије разликује се од Социјологије и но својпм цн.вевима н методама. Докле Философија Псгорнје нде дедуктивннм путем, дотле се Социјологпја стара да скуни сва она емипрична Факта соцнјалног жпвота, која су приступачна научном истраживању , да би пх методскн иромотрила н описала у једном нндуктпвном логнчком снстему (је лн г. •Говановнћ свестан противречностн. која лежн у овој последњој реченицн ?) оадатак Соцнјологпје је да утврди соцпјалну Фактпчност на што опсежнијој основнци. али она мора да се одрекне тога да открије крајњу социјалну узрочност у облпку социјолошкнх закона од опште вредностн (каква је то наука која се задржава само на утврђпвању и опнсу чнњенииа, којн датпм Фактима владају ?) Цитаг наведенн садржи у себи чнтав конгломерат логнчнпх погрешака. Г. Ловановнћ тврдн на сгр. 2. да је ФплосоФија Историје још п данас ..нова наука“, јер таква каква се јавља у теолошком и матиФизичком нравцу незаслужује име науке ? Зашто ? Јер је апрпористпчко дедуктивна (в. стр. 4. на истој сгр. вели г. Јовановић да је тек са Ог. Коитом фплосоФлја Псторпје постала правом науком, јер се служи научном методом — нндукцпјом). Г. Јовановић ваљда зна, да дедукција зиачи извођење лосебног нз општег и да према томе полази од општих принципа. Овп нринцнпп н.111 су стеченн иепосредном интупцпјом (Математпка, МетаФизика, Логика) илп су задобијепи пндукцијом Факата (н. нр. закон гравитацнје у физици итд.). ФилосоФија Псторије могла би битп дакле дедуктивпа још само у овом другом смпслу. Ллп одакле да узме своје опште принципе. Од МетаФизпке не. јер по г. Јоваиовићу МетаФпзнку треба засноватн на фплософнјн Историје (в. сгр. 15, зар само на фплософијп Историје?) од Соцнјологије тако псто не, пошго се Ооцијологија по г. .Тов. мора одрећи тога „да открије социјолошке законе од опште вредности“ (какн су то социјологики закони које Социјолошја не открива ?) Као што се види, г. Јовановић нпје мислио шта је пнсао, н мп му нећемо одговора на то шггања, која је ноставио, давати; јер бп нас го далеко у овом рсФерату одвело. Прн краЈу нећу иропуститп, да укажем на једну грубу противречкоју је г. Јовановић позајмљујући КарророгГ-а учннпо. На странн 02 КарророгТа стоји: „Ије 2\уеЈТе УогаивзеТгипј^ јеЈег СгезсћЈсћТхрћЛокорћЈе, Ле 1<1ее <1е* ГогТг>с1пчТТ8 а1в ешег а11§ететеп поТмтешИ^еи §е8с1исћТНесћеп ТћаТкасће могб, ^еш^ГјТеп« )и «1ег Гопп. 1и «1ег ?>1е а1« ВакЈз Тиг ет ^ексћЈсћТкрћПоко-