Delo

КРИТИКА И БИГ.ЛИОГРАФИЈЛ ООО* рМзсћез 8у81ега ^ећгаисћ! \уег(1еи капп, а1« ете с!ег ће(1еи1:еп(]«1еп \У1«8еп8сћаГ(Нсћеп Еггип^епзсћаПеп Нег пеиеп 2еН аПј^ететеи ћеГгасЈиеГ." На страии 64 МсћГ уоп §егЈп§егег Вес1еиит§ Гиг сће 1Ј1п1о8орћЈе <1ег (ге^ећЈсћГе \уаг (Не Мее (1е« РогГвсћгјиз, (1је уоп (1ег ргоуМепИеПеп Сгевсћ1сћ1;8аиД“а88ип§ 1п (Не88е1ће ет^еГићг! \уиг<1е, \\геп аисћ 111 ћенсћгапкГег (1о#та(Ј8сћег ип(1 геНМббег Гогт." Нво како је та два пасуса редиговао г. Јовановић: на странн 3. „Нојава друге главне ндеје, идеје о наиретку и развиЛу човечанства остала је за лоцнија времена, за нову философиЈу. стр. 7. „Идеја о човечанству као целнни , о једноставном исторнском ироцесу као и идеји нааретка )есу гековиче ировиденцијалистичке философије Историје, те с тога још у религиозном ,облику.“ Као, што се внди противречносг је јасна. Док Карророг! каже да је идеја развпћа у облику једино погодиом за историјско•вилософски систем тековина новог века а идеја развића у ограннченом догматском и религиском облику (овује рестринкцпју г. Јовановић у неколико задржао) тековипе провнденцијализма, дотле г. Јовановић ове две реснринкције изоставља н тиме ствара очевидну протнвречност. Али то је Јег Писћ (1ег 11б8еп ТћаГ! Чланак г. Др. Максима Арера „Ирилог ка Историји експерименталне Психологије" даје нам један добар кратак преглед Псгорије ове још проблематичне науке. Ја бих имао да учпним у главном ове две напомене. Ирво о разлици нсихолошког и физиолошког ексиеримента: нспхолошког експеримента у иравом смислу ове речп иема, или боље рећн он се не узима као експернменат, јер бн се састојао у екснернментпсању са исихолошкнм појавама номоћу чисто унутрашњнх пспхолошких агенса. Експерименат Експерименталне Психологије увек везује иосматрање пснхичких појава за Физнолошко-Физичке појаве: с тога је фнзНолошки (па и физички) екснерименат увек у нсто доба п психолошки експерименат. само с том разликом (као шго добро иримећује г. Арер што је у првом случају предмст испитивања Физнолошка а у другом пснхолошка страна. Ово је пнтање веома важно за односе експернменталне Психологпје према физиолошкој Психологпји. По нашем мпшљењу екснернментална је ПспхологиЈа део, ако не н ндентична са фнзнолошком Нснхологијом. • Друга напомена тиче се Кантове критике експерименталне Психологије, н додирује само пнтање могућности њене. Менн, насупрот г. Ареру, изгледа да модерна експериментална Психологпја пре оправдава но што иотнре другу Кантову објекцију, јер су њепп резултати само квантитативио велики али не н квалитатнвно. Што се тиче првог прекора Кантовог, да сс Математпка не може прнменптн у Пси.хологнји, г. Арер велн да он има донекле ираво у гоме, н да је Хербарт евојом математичком Психологнјом (ге«р. указивањем на дводимензијоиалност — ннтензитет н временосг — пспхичкпх појава) доказао само опгчту могућност нримене Математике. „Ја ие могу да увидим*, велп г. \рер ,како би се квалигативна развића психнчкога живота могла ма гемагпком