Delo

Д К Л 0 ЗЗГ. да ирестлве. баш и оном математиком која са иросторннм односима не би нмала више нпкаквог иосла“ (в. стр. 35). Ја се овде не слажем са г. Лрером: док се год квалптагивнп односи не сведу на кватитативне односе. док се год не покаже да разлике квалитета постају услед различвих квантптативних односа, дотле нема правог научног (т. ј разум.бивог) схватања квалптета. Само треба, кад се то начело нрнмењује на квантитете психпске, пронаћи унутрашњи квалитативни нрпнцнп везе квалитета једног с. другим. н док се то не деси, дотле ће она прва тежња бити илузорна. А то је проблем МетаФизике. Екзактпост Пспхологије претноставља дакле решење изчесних метаФизичких проблема, н ту лежи немогућност њепа као дисцинлнне од МетаФнзике одвојене. Алп се у овај однос не можемо овде дубље упуштатн. Други чланак г. Арера „Утиеци са трећег психолошког конгреса“ држаног у Мннхену 1896 г. У овом ирвом одељку свога реФерата г. Арер нам нзноси, да су се пспхолошки конгресп јавили нз тежње, да се пптања хипнотпзма и телепатпје реше. За то нам он најпре реФерише о расправи тих питања на овом конгресу. РеФсрат је сувише кратак и желети јс било, да нам јс г. Арер нзнео што год више о овом за модерну науку управо судбоносном питању. Чланцн г. проФ. Навла .Ботпћа „Поглед на Педагогију“ н г. Љуб. Протнћа „<) задатку васпитне наставе“ пе садрже у себн ничега, што се не би могло наћи у једном обнчном уџбенику Педагогнје. Г. Протнћ нледира за морално васпптавање у нашим школама, које он ставља над умном п гехничком културом. Без сумње нико неће одрицати важност моралног васпнтања! Али чисто морални Формализам не вредн нишга, ако нема живе материје којом је он нспуњен. Зато је за живот особито наше нацнје много важнпје интелектуално и техничко развиће од сувог моралног Формализма (а г. Љ. Протић то разуме иод моралом, јер је он Хербартовац), којн за себе узет нема никаквог значаја. Оба чланка нзобнлују логичким иогрешкама сваке врсте. — Чланак г. Др. Стев. М. Окановића „О есгетичком ирестављању света као главном послу васпитања* реФерат је Хербартове расправе о то.м. РеФерат је сувише кратак и само за онога разумљпв, који већ познаје Хсрбарта, иначе је концизан. II ове је расправе рсфрен чисти моралисгпчкп ФОрмализам са оних нет моралних идеја Хербаргових, ко.је јс писац требао да именује. У своме морализму Хербарт полази од категоричког имиератива Каптовог и испуњује са својих пет идеја чисго Формалну норму Кантову са Формалним садржајем, н у томе му лежи погрешка. Моралне норме нису чисто ФОрмалеи прннцнпп, као што то мисле Кант н Хербарт, већ оне имају свој предмет, а њихов је иредмет — жнвот илн боље рећи крајњи циљ живота. Морална норма није проста Форма чији је садржај празно место. већ је то место испуњено н треба да буде иснуњсно сасма разним садржајем. Тек кад се моралност овако схватн, морал има актуалне вредности, и тек онда има смисла говоритн п моралном васиитању као ак-