Delo

КРИТИКА II Ј1ИБЛИОГРАФИЈА 337 туалном Фактору. Од Хербарт-Кантовог моралног Формалнзма реални ;клвот у главном нема никакве користп. Чланак Дудвика Штајна, нроФ. ФилосоФије на универзнгету у Берну, одломак је из онсежног дела пишчевог: бостирћЛозорћје е1с. 1807*. То је готово најслабији одељак у делом делу, и баш се њега нашло за добро иревести. Лудвиг Штајн баца у несимисге тако хетерогене људег као што су Зола, Нбзен н Толстој (остале међу иоетским песимистама наведене прећи ћемо). Лудвиг Штајн не зна шга је то поетски иесимист. Да ли је Зола за то песимист, што описује ружне стране жпвота? Зола је иначе социјални оптпмпст у истоме ономе смнслу у коме и Лудвиг Штајн. А Нбзеи је ваљда за то иесимист што описује — абнормалне типове људског рода? Још би највише имало смисла уврстити Толстога у песимисте. Међутим и то нема смисла! Песимист је онај који сматра да је свет већ по својој организаиији рђав. и да се он докле год постоји не да на боље изменити, да је једина мог\ћносг спасења од зла у њему, да из њега нзађемо, да се он уништи. То је песнмистичко учење фнлософскнх иесимнста Шопенхауера, Хартмана и Мајнлендера (Банзен је ансолутни пееимист, за њега је овај свет везан, за њега нема спасења од овога грозног света и живота), а то учење Толстој ни као песник ни као философ не засгупа. Толстој проповеда јеванђеље љубавн. али не на оном већ на овом свету, а то је баш супротност песнмизму, за кога срећног живота у овоме свету нема нити може бити. Поетски је несимнст као и философски онај који сматра да су зла, којанам он онисује, нешто што је самом унутрашњом организацијом света условљено, игго се дакле не може никаквим хуманим реФормама уклоннти а ово последње проповедају Зола, Пбзен и Толстој: у истом су смислу п соцпјал-демократп песнмпстн): таки су песници Бајрон н Леопарди. Да побијам ставове Лудвига Штајна томе овде немам места, ја ћу се ограничити само на изношење једне погрешке, коју је Лудвиг Штајн учинио износећи песимистично учење. Шопенхауер и Хартман осннвају свој песимизам на негатпвности осећања задовољства као пспхичког нојава: међу тим Лудвиг Штајн вели да то само Шопенхауер, алн не н Хартман, чини (стр. 93), а то није истппа. Хартман и Шоненхауер слажу се у томе, да сваком задовољству мора претходпти бол а разликују се V томе, што је за Шопепхауера задовољство као пснхнска појава не нешго засебно већ само осуство бола као таково, док је за Хартмана задовољство засебан психиски појав, ну који се само јавља носле нзвесцог бола. Ову Фину разлику ннје уочио онтнмист Штајн, јер оптимпстп немају обнчај, да дубље проучавају песимистичка учења. Али песпмизам се никако не мора оснпватп на овом циљу, главно је да сума бола у света буде већа и то осетно већа од суме задовољства. У крптнку немогућности одредбе овога биланса, коју нзноси Лудвиг Штајн, ја ,се овде нећу упуштати. Кад ће једном оптнмисги престагп, да као важан разлог нротив иесимнсма нзносе го што су нреставницн његовп — хистеричнн н болешљиви! Разлози које Лудвиг Штајн наводи против песимизма тако