Delo

Д к Л 0 338 •еу површни. а разлози које он у прилог своме социјалпом оптимизму наводи тако ништавни, да је одиста бо.ве. да се на њих никако и не •осврћемо. Међу рецензијама које се одиосе на књиге разноликог садржаја. према тенденцији самога листа, ја ћу овде споменутн само: рецензију ,1. Мподраговпћа о „Оеновном начелу“ Бг. .1. Костића и рецензију Др. Гтев. Окановића о мојој књижнци „Бег оп1о1о.о-18сће Ве\уе18и. Прва је рецензнја интересна са тога, што г. рецензент ннје о самој садржнни дела, које ренензује, нишга подробннје казао, и шго у оцени својој цнтатима само хоће да покаже „колико у овоме послу пма критичности. научне збп.Ђе п дубине-. а „што се тиче самога „основнога пачела", које инсац пзноси. његоле тачностп и нстинптостн*' у то се и не упушта. и ако, као што видимо, у пређашњем ставу то хоће да покаже. Добро је прочитатп ову рецепзију. да се впди, како рецензије не треба писати. Друга рецензија тиче се мога делца. „1>ег оп1о1о§18сће Вемехз Гиг (1а.8 Бабеш Деб Аћзо1и1еп. Уегбиећ ешег Хеиће^гиш1ип§ пиГ оезош1егег ЕискзГсћ! аиГ (1аз егксептпИззГћеоге!18сће Сгип(1ргоћ1еш 18У7.Н. Н.“ Како писацумојој књнжици иалази многих противречности то сам иринуђен да покажем како све те противречности излазе само из неразумевања г. рецензента. Где је г. рецензент имао да изложи садржину моје књиге од речи до речи ту је он доГ.ро свој посао извршио; где је требалодасам у кратко реч>ерише ту је одмах наишао на протнвречности. Да то ц покажем Али најире да наведем неколпке противречностн самога рецензента: „Мислећи да је овим потнуно растумачио шта је апсолутно н шта је доказ а рпоп као н оправданост таквог доказивања за наше сазнанање, писац преллзи одмах дање на могућност таквог доказа.1* Кад нисац прелази на могућност нечега, значи да то још није оиравдао- ,Ради поставке те могућности писац са с-вим догматпчки узима два услова као свршене ствари. а то су и т. д.м Што ■се узпма „догматички као свршена ствар“ то се дање ие испнтује, а међу тим пола се моје расправе, као што рецензент даље излаже, бави испитивањем тих услова- гДа ове поставке овако догматички прими једини је разлог, што би у противиом случају •г.цла нарушена лушевна мирноћа која се јавња при помисли да се свет не може растумачитн из мншњења (не из мишњења већ мишњењем, г- Окановићу), (већ на којн други начнн — шта је хтео г. Окановић да каже са овим у загради? Другог начина за тумачење ц нема). Узимајући на тај начин душевну мирноћу (?!) као критеријум теорије сазнања нисап је од егзистенције таквог доказа ставио у зависност аналитичке егзистенцијалне ставове нашег ума е!е.“ Истина је, да сам ја од егзистенције онтолошког доваза ставио у зависност аналнтичке егзистенцијалне ставове али не за то што сам душевну мирноћу узео као КЈштеријум теорије сазнања. Ја душевну мирноћу у онште нисам \-зео ни за какви критеријум теорије сазнања, иошто изрсчно код мене стоји: »...(Иезе >че1епгиће 2е1&1 ипз лде1ек-ћ1 (1еп псћИ^еп Л\'е§.и Да сам ја то узео, даље испитивање оних услова не би било потребно. „II тада мујесве једно хоће ли ти облици мишљења бити чистн ресултати искуствене индукције, као што то хоће критичкн емпирнзам (вал.да Хјумов н Мцљов — на стр. б одакле је писац исписао ове речи стоји изречно Јет гегпеп ЕтрјГ18тиз Нитез) или пак хоће ли бити Форме схватања које су првобитно у субјекту, као што то хоће критичнн рационализам (но свој прилици Кантов — на истом месту стоји ипЈ (1ет кпНзсћеп КаНопаПзшиз Кап1’з). 11з целог овог извођења нзлази, да се целаС) теорија сазнања врти око питања, да ли постоје у опште аналитичке поставке (ставови а не поставке) о егзистенцији!" Нз носледњег се става види да рецензент пије увидео Фундаменталну важност онтолошког доказа. Он треба само да отвори крај ЕЈ. \*. Наг1шапп-овог дела „РћПозорШе Јез 1тпће\\'изз1еп“ па да видн какав је огроман цроблем, који је у питању. „Противу рационализма се увек износила та тврдња, да су наше