Delo

КРИТИКА Н БИВЛИОГРАФИЈА мисли само субјоктивне творевине, и писац ове брошнре то једним потегом руша тврдњом, да су наше мисли ипак мисли нзше свести, дакле да им нешто реално одговара. те на тај начин уноси игром речи заблуду у јасну исихолошку теорију о свести: да свест (биће свести) није нешто засебно, већ да свест није ништа друго ван психичких појава и т. д.“ ('стр. 111). Став наведени код мене гласи овако: „Увек се рационалпзму изнашао прекор, да су наше мисли само субјективне творевине наше свести. и да им према томе ништа објективно не може одговарати. Али није тешко овај прекор одбацити као безразложан: јер у сваком случају мисли морају бити мисли субјективне свести, ова субјективна битност њихова не може бити никакав прекор рационализму (стр. о.) „Као што се види, ово место г. Окановић није никако разумео: код мене нема го. вора о претварању мисли у засебне психичке појаве, а и кад бн било тога још то не би значило да ја свест сматрам као нешто од психичких појава раздично, ношто г.и свест у овом смислу била нешто и од мисли различно, а у осталом п само ово пнтање о засебности свести поред психичких садржаја ни мало није тако јасно као што то вели г. Окановић: та то је најдубљи ироблем метаФизике, а ко је те најдубље проблеме метаФизике решио?!? Иођимо даље. „На тај начин одбацује могућност решења о основаности чистог рационализма на подлози психолошкој, па прелази на расправљање питања на логичкој основици. Пре свега се утврђује Факт унутрашњег нскуства, да се наше мисли мисле у одношају на нешто, што постоји ван наших мислп и тек када се оне употребе у одношају према себи самом може се мислити о овом однашању на какво биће или о њиховој чисто Формалној природи (овде је рецензент направио једну конфузију; код мене јасно стоји: само из овог свог одношаја на бпће добнја мишљење свој првобитни мислени садржај; и тек кад мисао овај свој првобитни садржај има јер тек тада она постоји — може она мислити о овом свом односу на биће и о често Формалној црироди својој). Бнће је дакле мишљења, да се њиме изрпжава неопходно одношај на биће. Мишљење вреди само за биће. Ту појаву назпва писац иснхичк ч чињеницом логнчне принуде, заборављајући да је одмах пред том реченицом одбацш могућност решавања онранданости чистог рационализма на пспхолошкој основици * Про. тивречност коју мени писац у овом носледњем ставу подмеће, цочива само на његовом рђавом разу'мевању: ја сам одбацио 1в. горњи цитат). решење питања објективне вредности мисли као психичних појава, које се налазе у свести, на основу ове њихове оссбине да су оне факта свести, али ннсам одбацио психолошко решавање које се осннва на психолошкој мисли (да с1аз Баз мисли у свести не решава есенцнји њихов ЛГа-: то сам хтео овим казати, а то ће сваки разумети који иоле нажљнвнје чита). А ова унутрашња психолошка есенцпја мисли логичке је природе, те и с те стране у моме издагању не би никакве нротивречности било. „Пракатегорнје, основнн пранојмови су по њему (сасвим догматични — без нкаквог претходног испитивања узети) — тврдња (позицнја) и одрицање (негација). Мишљење стоји не само у одношају према познтивном. већ и ирема негативном бићу (како може писац да узме небнтно биће „1исћ1звеЈет1с> 8е1пи стр. 7. као какав појам, којим оиерира, кад је одмах пред тпм изнео, да је ста! протигречности меродаван за сваку логичку операцију? Ово је очигледна протнвречност!)4 Пре свега могу се изнаћн основни појмови мисли само непосредном интуицнјоу тиме што мнсао неиосредно у себе саму уђе н себе саму у својој есенцијн ухватн. а то не може бити с каквим претходним испитивањем, иначе не би било непосредно. А како ја могу говорити о 1Псћ18е1еш1е8 8е1п, кад сам став цротивречности узео као логичку норму, ово одговара г. рецензенту: ко узнма да ее миш.љење односн не само на биће већ ц на не биће, да мнш.љење има не само појам бића већ н појам не бића, да је дакле и ништа за миш.љење нешто! — т. ј. нешто што се да мнслитн а све што се мисли мора пмати реалне вредности, то ее може говорити о небитном бићу“ у том смнслу, да је то нешто, што се да као ништа миш.љењем схватити, дакле да је то 8еш у ширем смислу те речи (оно што постојн као Бепкће&пЛУ У да.љем разлагању писан наводи моје опровргнуће скептицизма али не истиче разлику коју ја чиним измећу релативног и апсолутпог скептицнзма (ова.1 последњн спомиње се само). „Лер је порпцање