Delo

340 Д Е .1 О — негација, која ее самим иорицањем потврђују* не знам шта значи. За тим пиеац наводи једну тоС>ожву противречноет код мене: „Нека је и овде забележена противреч* ност: писац гврди да еубјект може примити само оно, што одговара облицима његове сус.јективне природе, ме!,у тим овде тврди, да еубјекат не прима него се у њему изазива,- тамо пориче самосталност субјекту и&носе}.и наивно, да облици биЈ.а не могу уКи у субјекат, а овде цриписује јој обратно самосталност и активност!“ Место у коме писац налази ову нротивречност гласи овако: „Такво биЈ.е, које је потпуно нротивно субјективним облицима схватања никако не може ступити у субјект. Биће које би ушло у субјект, морало би изгубити целокупну своју особеност, пошто субјекат само то прима, што по својој субјективној природи може примити. С, тога све, што се у субјекту дешава (у текету стоји уогкошш! а то значи налази се се а уог&ећт значи дешава се) мора неопходно узети субјективно обшчје, ио томе се само ансолутно безоблична гра!,а с пол.а даје субјекту, (или у субјекту иза:зива — код мене у тексту стоји еј&епШећ шг 8пћјес1е ћегтог?еги1'еп м јгс!, а еГ&епШсћ значп уараво а не «,г«, п у овој збрци лежи књуч противречности коју рецензент налази). Ово место рецензент тотадно не разуме: пре свега биће у субјекту мора да ирими субјективне Форме. Оно улази у субјект својим дејством, т. ј. оно произва^а у субјекту реални садржај, а то нроизво^ење бива на тај начин, што субјект на утицај спол.ашњег бића реагира произва^ањем реалног садржаја у себи. Зна ли г- рецензент да ио Канту реални садржај субјекта (с1ег ЕгГаћгип&ббГоћ' - <Не »ГпиНсћеп ПиаПа1еп) није спонтани продукат субјектавећ цродукат субјекта утицајем ствари по себи „Јег Шп&е ап бГсћ.и Рецензент не зна за ову Фину разлику спонтаног и неспонтаног произво^ења. и само с тога налази он противречности у мојем излагању. „На основу гога остаје само црва нретиоставка као вредна пажње. 11о томе сви облици мишњења нрипадају субјекту, а објективно биће ван субјекта је безоблично Сова је проблематична тврдња била иозната још елеатској школи старих .Јелина, а овде је млади писац износи храбро као нешто ново!>“ Став у загради наводи ме да мислим, да г. рецензент у опште не зна шта је испитивање: да ли су сва гледишта која се исиитују гледишта, која сам испитивач дели? Гледиште које сам навео изобразили су баш стари елеаћани, и то гледиште не износим ја као нешто ново, већ као познато гледиште које вал.а по вредности му испитати- Да.ве је излагање у главном верно, и рецензент се не упушта у тражење даљих нротивречностћ, за то се не ћемо ни ми више на његово излагање обзирати. Само би желео превод ове реченице: а11ез Непкеп ћез1ећ1 гп Дег ВехећипЈЈ Јеч Иего^епеп. Рецензент је превео: „целокупно се мишљење састоји у одношају на оно, према чему тај одношај постоји.“ Ову реченицу ја нисам на први мах разумео, већ тек кад сам је у тексту прочитао. Њу треба овако превести: „Све се мишљење састоји у одношењу на оно на шта се одношење односи.и При крају излагања рецензент износи ;вој суд о делцу: „Ми видимо овде оштроумну али и произвољну конетрукцију мисли, не без нротивречности; ми видимо овде доказ, којим се ништа не доказује," то г. рецен•:ент није доказао. На крају г. рецензент ми замера што сам мој иокушај назвао ,Кеи. ће|ггип<1п陸 и -гаић.чаше Гп1ег.чисћипе,“ Да мој доказ није »Кеићеегипдипд", нека ми грецензент докаже, т. ј. нека изнесе ко је нре мене такав исти доказ изнео. А да је .тићвате Гп1ег8исћи觓, то је ствар моја, и г. рецензент ту не може никаквог суда имаги. Што се тлче библиограФСког одељка, стране књнге накедене су без нкаквог дубљег реда н нзбора. У трећем одељку, у „ковчежнћу,“ има доста ннтересантних бележака. Да завршимо. Садржина ове прве свеске, као што се види, гогово је сасвим слаба, а да ће у будуће бити боље. нисмо склони да верујемо. Др. Бранислан Иетронијевић