Delo

СТАРИ СВЕШТЕНИП 353 онамо јурили нослени људи. Па и рубље црквењакове жене. и ако му је нрекидало шетњу и сакривало високу сочну траву, јер је уже било затегнуто нреко ходника, слабо му је ипак сметало у нобожним, пријатним осећајима. Овде је смишљао проповеди, овде су му долазиле најбоље мисли, кад су голубови. који су се јатомице гнездили у кули, око њега молећи облетали или испред њега скакутали по шупљикастом надгробном камењу. у ходнику, које је било покривено по неким већ истрвеним натписом. Они су знали, да су му џепови пуни јечма и грашка за њих и да ће им он. расејано се смешећи. мало невештом руком у ходу поклонитп по који леп залогај. док су му се мисли ређале у реченице, а реченице у логичне редове. Па и зими, кад је ио бусењу био снег. шетао је ходником стари свештеник, топло одевен. са дебелим огртачем. мало изношеном ловачком капом са иреклапушама за уши и у ностављеним сукненим ципелама, — кад год му је ваљало саставити проповед. Често је са крајева звиждао студени ветар, на гробним плочама био мраз или полуотопљен снег, голуби се нису показивали, а стари зидови непрестано су стењали и пуцкали. ..Отац данас неће да изађе, је ли, оче'?“ говорила бп таких дана неудата му кћи, која му је кућу водила: „у собн за рад је тако топло. А и Каспар је рекао, да би то било боље за оцаА „Јест, јест, ваља ми питати господу лекареА смешио се старац, „али ја сам здрав, Богу нека је слава и хвала. мени не треба лекара, па ма то био н мој рођени син." Међу тим ни доктор, Каспар, није крио своје мшнљење. „Оче.“ рече, и погледа старца тако. као да га достојанствено н очински опомиње, „ако и даље тако продужпш. ја нп за шта не одговарам. Ти радиш као да си младић, али ја тн кажем. напољу је ветар, да ме све заошијава, н ако ја чврсто стојим. Та буди разуман!“ Стари свештеник, мали иогурен етарац са великом главом, дугом седом брадом, учини се скоро још мањи ирема надмоћности његова сина.