Delo

< ТА1'И СВЕШТЕНИК 355 Син беше доиста чуо, шта му је жена рекла. .,Лест, то би било најбол,е,~ климну главом, „та ве^ је скоро жалосно шта говореС .,Л тпта могу да говоре?" продужи Балбина. ., Говоре, да је можда добро оно, што наџт свештеник проповеда, али га човек скоро никад не разумеЛ На лицу му се иоказа жалостан, болећив осмејак. „Ја мислим, да његови парохијани, које он из године у годину...-к отпоче љутито Балбина. „Не,” нрекиде је Касиар, „отац мора дати оставку, то му се мора казати.“ „Мо])а му се из далека казати", понови Ида нотврдним гласом. Балбина брзо крочи неколико корака назад: „Ја не могу!“ „Отац је мало — тврдо-тврдоглав," рече Нда полагано, сиустивши главу, „што никако неће да се навикне на вештачке вилице. А тако би му добро било." „Јест, али тако не би могао говорити, тек би тада био неразумљив ! “ Балбина уздахну. „Ово нитање, у осталом, није оцу ни но чем ново," продужи ДОКТО]). „Које нитање?" „Питање о оставци." „Ах, та ћути, брате," викну Балбина. „А ја се бојим, да ми још нешто не дочекамо, према оном, што сам начуо." Каснар је говорио пребацујући. оиомињући. Обе женске брзо се иогледаше, Балбина са сузним очима. „То неће учинити! Очева је парохија најпобожнија у целом граду, и доиста није лепо од тебе, што мислиш, да Ке то учинитиА „Јест, али кад га више не могу разумети? 1’еци сама!„Не, не, има још нобожности у свету, то неће они учннити. Да га не изберу више? Оца да неизберу? Седамдесетдеветогодишњег старца? Који је са сваком нородпцом у нарохији тако рећи срастао! Па да га баш доиста добро н не