Delo

•:55в д е л о разумеју. зар они ипак тачно не знају. шта он каже, и да је то увек леио п побожно н да долази од верног хришћан<?ког срца?“ ~Та мене не мораш учити. Балбина.“ рече Каспар. „Толико знај. да сам данас говорио са једним из црквене унраве. те мислим да је крајње време.а Балбина је са страхом гледала на брата, док је говорио. г11а то је онда доиста крајње време;а отноче Ида. .. Шта ти знаш о том?“ ..Мнслнм. ако се и црквена унрава изјасни у том смислу — —а устезаше се Ида. ..Ох, ох. ох!а Балбина подиже очи ка таваници, „дакле хоће страхом да га натерају на оставку. Срамота! Л где је побожност!а .. Колико има до избора V" запита Ида полагано мужа. .. Јопг четири. пет недеља. Али ја вам кажем, ми не смемо чекати до избора. Ми морамо бити с тим на чисто, да је већина тога мишљења, да свсштеника мора човек разумети. Да нисам спн. и ја бих дао људима за нраво. Не иомаже ништа мп морамо оцу ствар представити и молбама га наговоритн, да сам одстугш. Јест, Балбина, то је женски посао, гледај ти то!“ „Крајње јс време“ понови Ида. Балбина не рече ништа, лице јој ноцрвенело од узбућења п суза; скрстила је руке и стајала још тако грицкајући усну. кад су јој брат и снаха веК отитнли. •X- *Х* ф Напољу је стари свештеник тапкао по последњем ирљавом снегу и тражио мисли о брдским железницама. Нису му се свићале тс брдске железнице. али није могао наћи разлога за ову своју одвратност према њима. „Свуда железнице, па чак сада и на Јунг«1»рау — не, не!“ понављао је вртећи главом. алн више му ништа није могло пасти на ум. Требало би да горе осећатс Божју блнзпну. а опазићете само густ