Delo

( ТАРИ свкшткнш; 857 дим од локомотиве, мислио је и постаде мало задовољнији: то би могао казати. баш тим речима. Њега самог као да задахњиваше Божја близина на брдима. силно, зановеднички. Као еаевим млад ђак он је тамо доживео нешто. нешто што човека упућује, одлучује. Са језовитом јасношћу био је у овом: тренутку цео тај догађај пред њиме: оеећао је како му ее тихо куии кожа на глави. како му ее нолагано диже коеа у вие. Два весела младића. један је од њих он. у дивном раеиоложењу са младићеком енагом и младићеком обешћу. кренули еу ее да дочекају еунце. Хоће да ее поину на ЈунгФрау. Без вође еу. Ту им је у близини кућа. у џепу им је доб])а карта а у глави тачан пут. који им је синоћ у Пнтерлакену V гоетионици „Код црног крста" кредом по столу нацртао Михаило Шрај, најпоузданији вођа. Већ су одавно оставили за собом куће. студенога еутона ноче већ нестајати, у надземаљској ружичастој еветлоети на благом зеленкаетом небу затрепереше у даљини снежни врхови планински. — кад чуше како неко задувано за њима иде и како их зове. да стану. Некакав дежмекает човек. еа црвеним лицем, већ му скоро нестало даха. НГта тражи од њих ? Ништа много, тако рећи ништа. Рад је еамо да им ее нридружи у маршу, јер је овде непознат, до душе познаје о}>да. али их није видео већ одавно. јер сад живи у равници. а оеетио је јаку тугу за завичајем , хтео би на ЈунгФрау а не зна пута. „Драге во.ље!" рекоше оба ђака. ..Вашто не ! Можете ли пешачити ?и „Дабоме, дабоме ! Сад еам ее еамо задувао. јер еам вас доцкан видео. Пођу: наекоро наетаде брдо. онај човек иде ппак много лакше но они. Неоеетно су удесили кораке ирема њему . алп он ииак дува. _Је ли вам сувише тешко V" „Никако ! Све је до навике, а ја еам ее екоро еа евнм одвикао. .. Брда су." етењаше, „за ме нешто најлеише, морао сам их опет видети: кажем жени : тп еад останп \ гоетионпцн. н чекај ме, ја бих ее радо јога једном попео на ЈунгФрау."