Delo

СТАРИ СВЕШТЕНИК 359 А то је, да су сви л.уди браћа. За овим мртвацем, поред чијег је тела сам седео четрнаест часова, лио је топле сузе, за човеком, који се сад више не мотке вратити кући, својој /кени. својој деци, за туђим човеком, који му је само неколико часова био друг на путу. Оплакивао је чак и његову жену, коју никако и не нознаје, њу и децу, која сад узалуд очекују оца. Доле су били један другом сасвим туђи људи , два осамнаесто-годишња млада ђака и један четрдесетогодишњи зем.љорадник, који нису нитнта заједничко имали сем жел,е, дасе испну на висове. Овде горе он је добио последњи стисак његове руке, последњи плашљиви изразити ноглед , п он је са њим патио и борио се, и, кад је све свршено , за њим је плакао, за њега се Богу молио. Тад је нестало преграда, које еу их делиле, тад је сунце на заласку и вечерњача на изласку своме гледала само на два човека, на једног младића, који је плакао. и на једног мирног мртваца; — и ма како да је било ужасно — усред хладне снежне пустиње оживео је уједном срцу најбољи осећај што је икада прожегао људско срце : братска љубав ! Ја ћу да им у нроповеди испричам овај догађај , да их одведем на брда, како сам их тада видео, онога дана, оне ноћи, иа онда и то , како за тим нскрсоше зубље и како ми мој друг паде у наручја скоро без душе, и честити људи из села нђаху за њим, озбиљни и спремни, и како натоварише тешко тело, — мислио је стари свештеник. II дође кући. јако узбуђен п испуњен сећањем; хтео је да брзо оде у собу за рад . да брзо напише то, да му слике не би онет пшчезле. Снажно стресе снег са ципела пред вратима од куће; његова кћи помисли, да долази какав странац п уплаши се. јер је морала. да говори с оцем, а од тога се разговора бојала. Али кад виде, да то није странац већ доиста њен отац. уплаши се опет: он је ишао тако оштро, тако је дигао главу. тако ју је радосно погледао — шта је оно нмала она да му каже ? Не, није могла. Ну шта је помогло, што је у недељу старн свештеннк у својој проповеди причао о брдима ? Ппак су свн опет реклн да су једва но коју реч разумели. п да је он речн жватао н