Delo

360 Д Е Л 0 хттао. у.место да их ранговетно каже. те да нов иабор долази баш у згодно време. јер, наравно, такав ее беседник не може дуго задржати. Сваких шест година био је овај избор, седам нута су свештенику Тимотију радо дали своје „за“, али овај пут . осми пут . мора да буде „протива, је]) је то право и паметно. Његова еу деца еве дознала и најзад ее одлуче, да га моле. Нека отац да оставку п])е но што дође дан избора. Не, зацело. ме еме ее човек оелонити на млађе људе. који еу за поеледњих шеет година добили нревагу. Од срца га молише, навалише на њега. На нрву реч трже ее стари свештеник, па за тпм ее диже са наелоњаче и одупрвши ее дрхтавом руком о ето, етајао је п])ед својом децом. ..Да дам оставку ? Не ! Ја етојим на месту . на које ме је Бог позвао, и једини Бог може ме одазвати. Док ми год он иоклања живот, ја остајем у елужбп.и Тада га еин опомену непоузданим глаеом . да је близу дан избора. „ Н.омиели само, оче, ако сад, акои — није могао да доврши реченицу. За тренутак ућута старац, непоузданост виде му се у очима. ..Пе. нема опаеноети“, пропгапта, „ја познајем моје..." „Па ипак. оче, може ипак — —и „Охо ! Зар ете ви таки плашљиви зечеви !“ смејао ее етарац доброћудно, „стидите се еви скупа!“ „То бн била така ерамота !а отпоче полагано енаха. „Пе, био би само бол !“ окрете се старац оштро њој, „јест болело би ме, ко то може одрицати ?“ понови, и деца, која су га волела, кидеше да је бол већ наетао ! ПГта можемо ми. рекоше они, евако сам у себи. Иа покушаше, да оца разговоре, те брзо нреГ)Оше на друго нешто. Дође дан избора. ('вештеник гГимотије целога је дана еедео у евојој наслон.ачп и пушио. Није имао апетита и није могао ништа да чита. Али га најгоре мучише лица његове деце.