Delo

СТАРИ СВЕШТЕИИК ш Он им се уклањаше испред погледа, нарочито му Балбина улеваше сажаљење а у исти мах и неиовољност. Шта више и у ооа унучета лице је било плашљиво, узнемирено, кад су дошли, да му реку добар дан. Осећао се потиштен преко сваке мере. Око осам часова у вече чу пред вратима од евоје собе притајено плакање. Устаде журно, отвори врата и викну: „Шта је ?" „Ах, оче, оче мој !“ врисну Балбина и паде му на груди. „Тако, дакле је тако ! Нисам изабран !“ „Јест~ није хтело да јој пређе преко усана, али место тога дође киша од тгжбе и оптужоа на неваљале људе. „Дакле, сад добро, доета,** старац је пусти из наручја и ступн неколико корака натраг у мрачну собу. .,Драги оче!а викну Балбина и њене очи потражпше га У КУТУ* ., Не, сад си доста лелекалаД рече зловољио, .,доћи онет_ кад се умиришЈ* Но његовом говору она опази. да му је лула у устима. Послушно изађе напол.е, угушујући јецање. Свако вече стари свештеник дочекивао је у својој соби за рад сва три детета, да му реку лаку ноћ. Данас су дуго стајали неодлучно нред вратима, пре но што уђоше. Отац је седео за столом и пушио, а отворена књига бнла је пред њим. „Зар још читаш тако доцкан, оче?“ ономену га Каспар. „Ја као лекар не смем то да допустим.** Нокуша да се насмеје. „А шта читаш ?“ упита га Пда и обви руку старцу око врата. Он је изгледао са свим миран. „Марка Аврели ја, дете, добру књпгу !** Поче иолагано, као механички, да превлачи нреко пожутелих листова. „Јест“, рече за тим и погледа сину ираво у очн, „нпје могло друкчије ни бити, данас. — Сад сам намнслио, да потражим каку малу парохију, можда где год у брдима. тесну, малу сеоску цркву, — тамо им можда још могу бити од иотребе. Вал>да ће ићи. Сад ћу тамо објављнвати реч Г»ожју.**