Delo

д к Л 0 362 „Каква ја то мисао ! Тн да тражиш нову парохију!а узвикну Пда. а Балбина опет узеде мараму. Старац се осмејкиваше доброћудно. _ 11а друго ништа нисам учио. А и да почнем што год нзнова. »а то баш не осећам наклоности. то морам да кажем." „Треба да се одмориш. оче.~ молио га је лекар. _Тако ? Човек мора имати занимања. Та ја не могу да к]>адем дане од преблагога Бога !Свештеннк Тимотије јако је задимио, за т]>енутак сви су били обмотани нлавим димом. _Малу нарохију у брдима јест. јест! А можда је још десет пута лепше тамо проповедати реч Божју. Код скромних, простих л»уди —" настави, као да на глас мисли. Погледа у кћер: ..Охо, Балбина. зар сам ја толико за жаљење, да мораш још непрестано да илачеш ? Стиди се!" Ваврте главом, повуче ћутећи још неколико дпмова н затим пожеле свима кратко лаку ноћ. _Ја мислим , да се отац само тако чини , као да га се ништа не тичеи. ])ече Ида, кад остаде сама с мужем. _Сеоску парохију? Та то није ваљда његова збил.аА _3бил»а. зацело; ти не познајеш добро мога оца, кад можеш мислити да је то шала или и неистина ! Али његова ме угшрност нлаши... Много је бол.е, човек остари у исти мах у свима делићима", додаде жалостиво. Идуће недеље била је црква препуна. Неирестано су се страшл.ивци бојали. да не буде катастроФе, тако су пуцкале греде на хору. А свет је једнако прилазио, цела је општина хтела да се сама увери, шта ће да рече стари свештеник. што није изабран. Он је ста јао на проноведаоници и још једном отвори цело срце своје. _Ја. до душе, остајем овде још неколико месеца и говорићу вам одавде до нослетка сваке недеље“, рече. _али још данас хоћу да се опроетим с вама. Ви сте ми овога иута отказали своје _за“, али пре тога седам пута сте ме увек хтели, н ја вам захваљујем на том. Ја вам остављам моју љубав, п желим вам све. све добро. Ја сам већ старац, али мој