Delo

СТАРИ СВЕШТЕНИК Ш 'благослов нека остане код вас. Ја ћу сад да нотражим каку малу парохију. где год у брдима, нре но што тамо зазвижди локомотива. Малу. уску цркву. где могу са свим добро чути и разумети.“ Тако је говорио и свако је у цркви разумео те речи. . Гл ди су га слушали са искреном жалошћу, а неки почеше и да плачу. Стари свештеник врати се кући. Био је врло узбућен. очи су му сијале. ..Тако, сад смо и то претурили преко главе-. рече и дубоко уздахну, кад га Балбина питајући и забринуто погледа. .,Није ништа баш важно. Људе остављам. да наћем друге људе, моју малу парохију." ..Хоћеш ли да се одмориш пре ручка? упита га кћи. отварајући му врата. V ходнику седе на једну етару столицу од т)>ске. иокрети му беху врло уморни. „Зашто да се одмарам ?ц рече зачуђено. .. ћ*ад се људи разиђу, опег ћу изаћи. да се још онростим — са старим ходникомЈ* Окрете лице; трепавице му ночеше дрхтати. „Оче, ми ћемо овде остати још два месеца." молила га је Балбина. „Али данас је први иролетњи дан, дете. Тако је изненада дошао. Између камеља избија нова трава а и врло је тонло. Данас хоћу да се оиростим. Отићи ћу још који пут. — све једно, привлачи ме,“ заврши. * * * „Тако, али баш је време, да зовнемо оца". рече Балбина. ..дуго је остао на оштром нролетњем ваздуху. А и ручак се већ ирекуваоЈ* Каспар изаће сам. У ходнику, који је био осветл.ен благнм сунцем. иису се чули кораци; жута расцветана јагорчевпна у старом манастпр-