Delo

Д Е Л О з«;4 ском ирту оила је у свежем ваздуху, скривене л.убичице мирисале су. Лест. ово је лено месташце, мислио је син, обилазећи унаоколо, на за тим повика „Оче, хајде кући!“ Ннко не одговори: али на углу на стуб наслоњен стајао је отац. — стајао је ту тако неооично. (’а узвиком потрча лекар к њему... Лли он је стајао неиомично, са мртвачком мирноћом, са отвореним устима, као да говори малој новој парохији, коју је нашао.