Delo

ТРЖИШТЕ Л>УДСКИХ ТАШТИНА 381 Ово вешто добачево пнтање не мало се косву срца Мвс Џене Озбернове, те рече: — Не знам да ди нама јадним девојкама вал>а веровати оному што л>уди говоре, капетане ? Нежно је женско само по својој нежности. Али се све бојим: сви ћете ви бити грозни обмањивачи н Добену се учини да му руку подобро стеже она рука, коју му пружи Мис Озбернова. Нешто забуњен испусти ои њепу руку па рече: — Обмањивачи! Нег драга Мис Озбернова; нису такви сви људи. Није такав ваш брат. Ђорђе је од малена волео Амалију; нема тога богаства, које би га сад нагнало да другу узме. Зар да је напусти ? Саветујете ли му ви то ? Шта је могла рећи Мис Џена па такво питање, а са онаким њеним погледима ? Није могла ништа одговорпти него се стаде бранити од њега речнма: — Лепо, ви нисте обмањивачи, алп сте врло романтични. Ову нримедбу иропусти капетан Добен таквом каква је. Најзад, кад је мислио да је Мис Озбернова доста припремљена за значајну новост он јој уз још много учтивих речн објави : — Ђорђе не може напустптп Амалију. Они су се венчали. Тад јој стаде онисивати догађаје како пх мн већ знамо: како би јадна девојка одиста пресвисла, да је Ђорђе изневерио ; како се стари Седде оиирао и најзад попустио: и тако је Јосиф дошао из Челтенема да преда девојку; како су иа Јосифовим волима са четири коња отишли у Брајтон да проведу медени месец; а како Ђорђе много рачуна на своје миле сеје, да га са оцем нзмире, што ће оне овако нежне заистаи хтети учинити. II тако молећи за допуштење да је опет може походпти (што му је драговољно дато), и сасвим праведио закључујући: да ће за тили часак то дознатн и остале леди у дому, канетан Добен се ноклонн и нзађе. Још он није честито ни изашао, кад Мис Марија и Мис Вортова долетеше Мис Џеии Озбериовој и чудновату им тајну ова леди онога часа откри. Ни једној од ових двеју сестара, да им признамо. пије било бог зна како криво. Има нечега у тпм неунутним браковима на што се мало женскиња у истини срди, и Амалијин углед порасте код њпх, ради истрајности, којом је до венчања дошла. Док су оне ову ствар чибукале са сваке стране и ишчуђавале се шта ће на то рећн тата, нешго задудњн на вратима, као да се проломи небо, те нрекиде ове заверенице. Иомнслише да је тата. Али иије био он. Бпо је Фредерик Болок. којн је по обећању дошао из Ситиа, да води девојке на изложбу цвећа Као што ће свако ногодити унапред, нису оне од овога дуго затајпле шта се десило. Ади се његово лнце развуче ненако од сасвнм друкчпјега осећања, од онога које је исписало на њиховим лицима еентнменталну зачуђсност. Болок је био светскн човек н млађп ортак богате Фнрме Биао је шта је иовац п колпко он вреди, те у његовнм ситннм очпма сијну зрак радоснога надања, са чега се осмехну на своју Марију, кад је помислио да због ове мале будалаштнне Ђорђеве оиа може скочптп на тридесет тисућа Фуната више, него што се надао да ће уз њу добпти. Дело XIX *25