Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 383 •обавестити Ђорђевог оца. А овај га ирцма са осмејком ц добродошлоцом. тапше га по раменима и велн му: — Добене, дете моје. Изасланик се заиста са пупо права беше сневеселно. Тврдо је Озберн држао, да је Добен дошао, да јавн предају његовога сина. Баш кад је дошао био Добепов весник, говорили су он и Чоиер о оном, што је било међу њим п Ђорђем. Оба се сложила у том: да то Ђорђе јавља о својем иотчињавању. Оба су држала да је то ту на прагу. — Боже мој, Чопере ! Ала ће то бити свадбд! — рекао је г. Озберн Чоперу пуцкајући својим дебелим прстима и звецкајући свпма гвинејама п шилинзима у његовом пространом пазуху уз триумФално погледање у својега потчињенога. Чинећи тако исто , али сад обема рукама, и пријатно расположен ‘Седео је Озберн према Добену управо, и упорно ћутао. — II овај ти је грмаљ неки капетан у војсцц — врзло се Озберну по глави. — Чудо ми је како га Ђорђе није мало дотерао ! Најзад Добен прибра сву своју снагу и отпоче: — Сер, доносим вам неколпко врло озбиљнпх вестп. Јутрос сам био до војнога министарства п сумње није, наш ће батаљон бити послан ван границе, за Белгију, п то пре, него што ова неделЕ«а прође. А знате већ, Сер. да се ми нећемо вратити пре каквога окршаја, који може бити Фагалан по многе од нас. Озберн се уозбпљи. — Мој с... батаљон ће чинити своју дужност. •Сер. слободан сам рећи — рече Озберн. — -Французо су веома јаки — наставп Добен. — А док Русн п Аустријанци стигну, проћиће прилично времена. Ми смо. Сер, првп на удару, а Бонп ће се постарати, верујте, да тај удар буде што страшнијп. — Шта сте окупилн то, те то, Добене ? — рече му упадач у реч. па се намршти. — Мислим да нема Брптанца, који би задрхтао пред пр... Французом, је ли тако ? — Ама ја мислим, да бп ире него што иођемо, а с обзиром на велику опасност, којој се свп ми излажемо, н ако пма шго нзмеђу вас и Ђорђа, да би бпло, Сер, овај, да ви пружите једпо другому руку. Зар не би ? Да се њему што деси ви се зацело ннкад пе би задоста пакајалп. што се нисте растали у љубави. Говорећи то сиромах се Добен зацрвене као паприка, п осети и у себи прцзнаде: да је он кривац у свему. Да није њега било, ове заваде ннкако не би било. Што се Ђорђево венчавање није одложило? Каква би нужда била да се са тнм хита ? Сад Добен осетн, како би мпого лакше оиако пао растанак Ђорђу са Амалијом. II Амалпја бн се могла опоравнти од удара, којн би је постигао губитком њега. Његов нх је савет пагнао на венчавање, н на све што ће пз тога пзаћи. На, како је било то ? Тако, што је он њу претерано волео, и није могао подносити да је несрећном гледа; пди што је он сам тако песпосно патио од њиховога неизвеснога положаја, да би нх радо једнпм потезом задавпо, као што се ми журпмо са сараном којега драгог покојннка, пли. као што се не можемо о растапку са каквим сво.јим драгпм смприти. док се то пе збуде.