Delo

— Ви етс, Уиљеме, ваљан човек — рече му г. Озберн нешто блажјим тоном — н истнна, не ваља да се ја п Ђорђе раставсмо срдитн један на другога. Ллн слушајте. Ја сам учинио за њега како мало који отац за својега сина. Он је од мене добнјао тројнном више, него шго је вама ваш отац давао. Али ја сад то нећу на велико звоно. Колнко сам ее ја знојно њега ради, и употребљавао еве моје умне и телесне силе,. не треба нп да р^чем. Нитајте овога Чопера. Питајте самога Ђорђа. Ннтајте цео Сптн V Лондопу. 11а ја њему предлажем такву невесту т којом бп се поднчпо којигод хоћеш племић, прво н последње што сам од њега затражпо у својем веку, а он ме одбија. Је ли ту моје кривице ? Потиче лн свађа од моје етране? Тражнм ли ја што друго , до добро за њега. за њега. за којега се трудим и довијам као црв под кором, од кад је на свет дошао ? Нико не можс рећи да сам ја у чему био себичан. Доведпте га. Слободно, ево вам моје руке. Опростићу му и заборавпћу. А женидбе што се тиче, о њој сад не може бити речи. Нека само он и Мие. Сварцова урече, а венчати се могу, кад се он врати отуда као пуковник. Та он ће бити пуковник, биће свега мп, само ако се то новцем узмогне. Мени је мило што сте га вп вратплн. Знам ја да сте то вн учинилн,. Добене. Би сте га много пута спасавали од пеприлнке до сада. Доведите га. Нећу ја битн окорео. Дођпте данас на ручак у Расел Сквер; дођите оба, да онако по старински огпочнемо. Пмаћемо срнећу иечеиицу , а о нрошлом нећемо ни у уста узимати. Ова похвала н ово поверење такоше Добена до у дно срца. Што је год разговор ншао даље у овом духу. осећао се јадник све више и внше кривцем. — Сер — рече он Озберну — све се бојим да се вн не варате. Баш сам увереи да се варате. У Ђорђа је п сувише частољубља да бн се могао новаца ради оженитн којом. А да му оиет ионретителишавањем наслества, ако вас не би послушао , могло би учинити да он останс уиорпнје ири својем. — Па, човече божји, ваљда нећете претњом назватн нуђење десет тнсућа Фупата годншњега прихода ? — рече г. О.зберн утичући се доброћудно. — Та ја бнх је сутра узео, само да ме хоће та Мис Сварцова, Била мало отвореннје или затвореније боје, ту вам ја нчсам иробирач. Уз то се стари џентелмен његовскн насмеја н мигпу, а Ђорђев посланик озбиљно рече: Ви , Сер , заборављате на обавезе раније у тој ствари. — Ама игга ? Ама куда ви го нишаннте ? Ваљда не мнслнте -- насгавн Озберн, а стаде га обузнмати и чуђење и срџба, чим се стаде до* мншљати у чем је ствар — ваљада не мислите, да је мој сии тако зарозана будала, да још чсчн уз кћер оне маторе банкрогске рђе ? Ваљда писге дошли да ме овде убеђујете: како му њу ваља узеги ? Њу да узме: лепа парада! Мој спн н наследнпк, па да узме кћер каквог просјака. До ђ.... с њнм. ако то учинн; слободно нека купп метлу, па нека чисти улице.