Delo

ТРЖИШТЕ ЈБУДСКНХ ТАШТИНЛ !Она се увек увијала око њега, сећам се. н не сумњам: да је на то туткала она матора лопужа, онај њен отац. — Па г. Седле вам је бпо искрени пријатељ некада — утаче се Добен, којему некако лакну што осетн ^е почела љутња сустизати. Било је доба кад сте ви за њега имали много бољпх назнва него хуља и швиндлер. Онда сте ви желели да се опријатељпте. Ђорђе нема права да изигра... — Да пзпгра ! — рикну стари Озберн. — Да изигра! Ха, ха: па то су баш речп и онога господина, кад мп се ту оно кочоперио н говорно о британској војсцц оцу, који га је родио. А , ви сте га дакле на то и натентали ? Хвала лепо, капетане. Дакле, ваша је дужност уводити просјаке у моју Фамилију ? Лепо вам хвала. Ама зар он њу да узме ? А шго баш он ? А ја вас уверавам да би она њему пришла и по нижу цену. — Сер — рече Добен и љутпто поскочи — нико нреда мном не сме ружне рећи о тој леди, а најмање ви ! — 0, па то још мало, па да ме изазивате на двобој: нзазпвате лп? Станите да звоним за два пиштоља. То вас г. Ђорђе пратио да му вређате оца. Је лп послао? — рече Озберн и повуче за звонце. — Г. Озберне — рече Добен уздрхталим гласом — ви сте вређалп најбоље створење на свету. Много бп боље бнло да сте је ноштедплн. Сер, јер вам је већ снаха! Рекавши то он осети да даље не бп могао говорити п нзађе. На звек звонцета уђе један пнсар. Тек што је капетан био у дворишту г. Озбернове канцеларије, кад га етиже г. Чопер са душом у носу. — За име Бога шта је то бпло — рече Чопер и ухватп Добена за скут. — Господара снађе нешто. Шта је то учпнио Ђорђе ? — Бенчао се са Мис Седлејевом, пре пет дана — одговорп Добен. — Ја сам му био девер; а вн ћете битп његов ирпјатељ. Стари књиговођа махну главом. — Ако ту вест доносите, капетане зла је. Господар му неће никад опроститн. Добен замоли Чопера да га*пзвинн о свему п оде у свој хоте.1 са нуно бриге и за прошлост и за будућност. Кад она Фамилија у Расел Скверу сиђе на ручак затече, ту домаћина на његовом обичном месту али тако мрачна изгледа, којн, кад год се по* јави, уносн мртву тншину. Г. Болок, којн је ту на ручак остао, и госпођице одмах познадоше да је он све дознао. Његов изглед упутп Болока, да га оставн потпуно на миру; али је нреко обичаја бно пажљнв према Марији, до које .је седео и нрема њеној сестрп у чело стола. У својем крају стола седела је Мпс Бортова сама, а између ње н Мис Џене било је нразно место. То је било Ђорђево. кад би дома ручао; ностављепо ј-е било а за њега, очекујућн вероватан му повратак. За време ручка само се чуло звецкање сребра н порцелана и поверљив шапат г. Фредерпка Болока. Слуге вршаху своје послове као сенке. (> погребу нема туробнијпх лица, пего што су у ове послуге. Дивљач. на