Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА :387 довољеа. Озбернова слика (у целиеи) са писаћим прибором и наслоњачом заузела је обашка почасно место у трпезарији. Сад се Озберн повуче у ту собу, те опо мало друшгво мало дахну душом, кад га он остави. Кад нзађоше и слуге, поче оно тнхо п лагано жуборити. После се иснеше горе, а за њима г. Болин на врху својих шкрипавих цинела. Није имао смелости остати сам ирн чаши вина, а тако близу тога страшнога старога џентелмена, одмах у побочној соби. Најмање на једап час ношто се смркло, усудн се подрумар, којп још никако да добије какву било наредбу, да стегне срце и куцне па његова врата са свећом и чајем. Господар је био у својој наслоњачп. и чпнио се да још нешто чита, а кад изађе слуга, иошто мету свећу ц ноткрепљење на сто до њега, устаде Озберп и закључа за њпм врата. Сад се већ све видело шта је. Сви су у дому знали да се спрема нешто страшно за Ђорђа. У великом, сјајном писаћем столу од махагона билајеједна остава за хартије, које се Ђорђа тичу. Ту су му сви документи о њему, још од детета. Ту су биле Ђорђевс књиге као награде, цртежп, нисма, што је све посило иотписе Ђорђа и оца му. Ту његова прва писма са крупним рукоиисом, у којима ноздравља тату и маму н моли за колаче. У њима се толико пута номињао кум му Седле. Иреко модрих усана старога Озберна прелетела је нсовка, а срце му се све више пунило грозном мржњом. кад би при читању којега од тих писама дошао па то име. Сва су та иисма била етикетирана, уређена и увезана црвеним пантљикама. Заииси су гласили : „Од Ђорђа, тражи 5 ш. Апрпла 13, 18... одговорено Априла 25-ог“: или: „Ђорђе за попиа, Октобра 13...“ и т. д. У другом завежљцју су: „Рачуни Др. С-а,“ рачунн кројачкп н другп вучени на мене од Ђ. Озберна, млађ. н т. д. Даље су ту била његова пнсма пз Источне Ннђнје, ппсма његових агената п новнне са његовим огласнма; Ђорђев бич из детпњстВа н медаљон са косом му, који је мати његова носила. Нретурајући једно, мрштећн се на друго, ироведе гу овај човек тако доста часова. Ту су биле све најдраже његове таштнне п амбнцпозне надс. Колнко се поноспо са својим спном! То је бпло најлепше дсте. Свако би сс заклео да је нлемићске крвп. Принцеса краљевске крвн нодигла га и нољубнла, па нитала п за његово име у Кју Гарденс-у. Ко још у Ситиу нма такво што? Да ли се на прннца могло боље пазнтп? Снп му је имао свега што се за новац могло добавити. Он је о испитнма одлазио у школу са запрегом од четирп коња н са слугама у новим лнврејама, и раздавао нове, сјајне шнлинге децп у школи његовога сина. Кад је са Ђорђем дошао у депо његовога батаљона, пре него што ће се овај укрцати за Канаду, дао је оФицирпма такав ручак, да би за њег > могао присести и сам Војвода од Јорка. Да ли је нкада одбпо Ђорђеву меницу? Ево их, исплаћених без иједне речп. Колнко ли бп ђбнерала могло појахати коње, као пгго су његовп ? Нред очн му је сип излазно