Delo

388 д е л о у толико разних прнлика: но ручку, када бн охол, као какав лорд, у врху совро до оца, испијао чашу ио чашу; па пониу у Брајтону, где јо прескакао ограде н дружпо се са ловцнма; иа кад гаје нредставио принцу Регенту. кад је произведен, кад у С. Џомс нико није могао довести финпје момче. А ово! Ово је већ превршила дара меру; да он узме баикротску кћор, а да утече испред сроће п дужности! Какво понижењс н несроћа, какве муке и болове од беснила, преварених нада и прекомерне таштинс разаието пма да нодносн овај беднн теципара! Пошто је разглодао те хартије и задржао се то на овој, то на опој онако очајнички, како се само несрећнн људи сећају срећних својих дана, иокупи Ђорђев отац сва та докумепта из оставе, у којој су тако дуго стајали, закључа их у једном сандуку за хартије, овај укова и запечати својим иечатом. Тада отвори орман са књигама, скнде црвену волику бнблију, о којој смо говорилн, огромну књижурпну, у коју се ретко кад завиривало, а која је сијала у злату. На насловном листу је била, слика: како Аврам приноси на жртву својега сина Исака. На чистом листу до овога заиисао је Озберн, по обпчају, а својим круппим писарским рукописом, датум својсга венчања, смртп жене му, рађања деце н њпхова кршгена имена. Нрво је дошла Џена. па 'Борђе Седле Озберн, па Марија Франсес, на датум крштења свакојсга од њих. Он узе перо иа марљнво премрља Ђорђево нме одатле; а кад се лист сасвим осушио, врати књигу на место одакле је и дигао. Затим узе докуменат други из друге оставе, где су му била његова сопствена писма, иа, пошто га прочита, згужва га и запали на једној свећи и гледаше док сав не изгоре на гвоздено.ј решеци у камину. То је био његов тестаменат, који кад спали, седе и написа иисмо, па зазвопи за служитеља, којему нареди да га сутрадан преда на адрссу. Било јс већ јутро, кад он приђе постељн, у кући је било све видно од сунца, а тице су цвркутале по зеленпм гранама у Расел Скверу. Старајући се да одржи сву чсљад у Озберповом дому, као и оне. који од овога живе, у што већем иријатељсгву нрема Ђорђу у овакој његовој несрећи, Уиљем Добен, којп је знао: шта може да учиии добар ручак п чаша вина, одмах по иовратку V гостиоиицу напише један веома љубазан позив, којпм моли Тому Чопера, Есквајра, да сутра дан дође к њем\' на ручак код „Слотера.“ I1. Чоиер доби писмо ире но што ће отићи из Ситиа, и онога часа послати одговор гласио је: „Г. Ч пср поштедостојно поздравља п биће тако срећан н иочаствован да сс ирестави капетану Д.“ II иозив п груби потези одговора показани су г-ђи Чоиеровој и њеним кћерпма, кад се те нечери вратио V Сомерс Таун. Они с.у разговарали о пашнм ОФПцирима и онима из Уест Енда врло раздрагано, кад се чај донео. Кад су девојке отишле да легну, г. и г-ђа Чоиер говорили су о чудноватом догађају у кући његовога принципала. Он нпкад нпЏ* њега таквога видео. Кад му је ушао, но г. Добену, био је онај у лицу