Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТПНА 38М као угљен и као да га је нешто енашдо. Мора да су се капетан и он страшно споречкадн. Њему је наређено било да направи извод издатака г. Ђорђу за последње три године. — Пошгену је суму новаца, вала и добио — рећиће деловођа, и у његовим очпма још више порастоше Озберни, и отац и снн, што су међу њима онако издашно летеле гвинеје Мало се нешто спорнло о Мис Седлејевој. Г-ђа Чоперова је изјавила: да жалн ону младу девојку ако изгуби онакога младића, као што је капетан. Господин Чопер није бозна како ценно Мис Амалију, као кћер проналога спекудапта, који је давао онако мршаву дивиденду. Кућу Озбернову ценио је нада све остале у Снти, и мислно је и волео је: да капетан Озберн узме какву племићку. Он је те ноћи куд н камо мирнпје проспавао од својега принципала. и пошто је по доручку мало помазио своје кћери (а доручковао је са особитим прохтевом, и ако му се у шо.ву метао мрки шећер) отишао је у канцеларију у својем најбољем празничном оделу, обећавши у напред својој заднвљепој жени да неће сувпше строго казнити то вече капетана за његово понашање. Кад је г. Озберн дошао у своје обично време у Сити, било је његово лице, којега су изразе ловили млађи му не без основа, страховпто паћенпчко на ужас млађпма. У дванаест је иозвао г. Хигса (фпрма, Хигс и Блетервик, адвокатн у БедФорд Рау). Овај је ушао у његову засебну собу, и остао тамо внше од једнога часа. Око једнога часа добп г. Чопср писмо од г. Добена и уз њега друго за г. Озберна. он одмах уђе и предаде га. Убрзо носле тога бише позвани г. Чопер п г. Берч, другн деловођа, н затражено бп од њих да потпишу неки акт. — ГТравио сам нов тестаменат — рече г. Озберн овпма, кад они нздужише своја нмена на њему. Ннко ни речи више. Кад је пзишао и г. Хигс изгледао је претерано озбиљан н немо је гледао у очи г. Чоперу; преко тога није ни речн впше нало. Опазило се даље да је стари Озберн тога дана био особито миран п љубазан. Никога није зивкао. нп једне псовке избацио. С посла је рапо отпшао. п пре него што ће отићп нозвао својега главнога деловођу оиет, па га запитао. по издатим општим наредбама, п пеком устезању, да ли да говори или не: зна лн овај да лп је капетан Добеп у граду ? Чопер рече: како му се чинн да јесте. А у ствари обојнца су зналн да је заиста ту. Г. Озберн извадн нисмо адресовано на г. Добепа. предаде га Чоперу н рече му: да га што пре преда у руке капетану. За тнм узе шешир п са чудноватим пзразом на лпцу рече: — Чопере. сад ће мн бнти срце на месту. Таман огкуца два, појави се (свакојако по иоруџбнни) г. Фридрпк Болок н њпх двојпца одоше заједно. Пуковар нод којнм су господа Добен н Озберн пмалн своје чете бпо је неки чггарн ђенерал, који је првп пут ратовао под Уолфом у Квебеку, и већ је одавна бно и сувише и стар н слаб за команду. Али се