Delo

змо Д Е Л О он нпак интересовао по пешто за војску, којој је био глава, по имену, те је понеке од својих млађпх радо прнзивао на чашу вина, који начин .вубазности канда није данас у моди код његове братије. Особито је заволео био капетана Добена тај стари ђенерал. Добен је бно позпат са иојничком литературом тејемогао говорити о великом Фридрику и царпци краљицн и њиховим ратовима готово онако нсто темељито, као и сам ђеперал, којега се нису тицале савремене победе, и којему је памет остала код тактпчара од пре педесет година. Он је позвао ОФицире на доручак оно јутро, кад је старн Озберн променио свој тестаменат и кад је г. Чопер турио најбоље одело на се, и тада је известио својега љубпмца, на два дана раније, о оном што је све живо очекивало: о наредби за полазак у Белгију. Наредба за овај батаљон изаћиће пз миннстарства војног кроз дан два, и, како је сав нртљаг спреман, ноћиће се пре истека ове седмице. Регрути су доведени још за бављења у Четему, и ђенерал се уздао: да ће батаљон, којп га је онако нослужно да туче Монкалма у Канади и да разбпје г. Вашингтона на Дугом Острву, показати достојан старе славе и на много пута гаженим пољима у Низоземској. — П тако драги мој прпјатељу, ако имате случајно какву а^апе 1'< — рекао је стари ђенерал, узео бурмута својом уздрхталом, белом руком, иа иосле показао њом на оно место његове гоЂе Ле сћатђге, под којим му је старачко срце једва куцало — ако имате да тешите какву своју Филиду, нлп да речете збогом оцу и мајцп, или тестаменат да правите. препоручујем вам да то без одлагања чините. С тим пружи ђенерал својему младому прнјатељу један прст, и добродушно му клнмну својом напудровапом. вепровском главом, п кад се врата затворише за Добеном, он седе да искити једно роиШ') (много је нолагао ва своје знање1 Францускога језпка) за МабетсббеПе Атепајбе, чданицу у позоришту Његовога Величанства. Ова вест јако уозонљи Дооепа. и он стаде мнслити о нашпм познаницима из Брајтона, и сам се застпде, што бн увек прво на Амалнју помислио (н то увек, и пре него и на оца, п пре него ц на матер, и нре него и на сестре, и пре него н на дужпост; н кад шета и кад спава, и целога боговетнога дана). Кад стиже у свој хотел он посла г. Озберну кратко писамце, којим му јавн о обавештењу, које је добно, и што је могло допрннети, како се уздао, помирењу између оца и сина. То је писампе прилично престравило'г. Чопера, часнога деловођу, кад му га донесе онај момак. Кад је отворио коверту своју штрецнуло га нешго: да не буде отказан ручак, на којн је он рачунао. Душн му је неисказано лакнуло, кад је вндео: да је нисмо за њега само опомееа да не заборави. Добен му је иисао: „Очекујем вас у пет и по часова.** Истина се он много интересовао за породнцу својега принцпнала; али ^ие гои1ег-гоиз? Гада ручак га се тицао више него нословн ма којега другога смртнога. ') .Ђубазно ннсмо.