Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 497 је било услова за иостанак њнхов. Так ■ је атмосФера тек онда добнла угљене киселине и кнсеоника, кад се јавила нотреба тога, т. ј кад су жнвотиње постале (модерна механистичка наука тврдн обратној. Тако п дете нре осећа нагон за борбу него нагон нолни. ..Тако је и топлота прва нотреба н први услов сваког стварања и развитка, на и дивилизаднје људске, те се само у топлим крајевима земље човек могао први пут дићи до цивилизације“ (стр. 259 /. Рат и борба јесу један од најпрвобитнпјих (израз двосмислен) иотреба друштва људског. Тако дизањем маса друштвенпх у данашње доба постаје све већа потреба економних добарл, те с тога и део економни прогрес модерне дивилизадије тежи умножавању д јевтиноћи њиховој. Тако исто што се год више нде од човека \ природу време је све мање, а штосе иде блпже човеку оно је све више погребно за разумевање стварн ге је са све већим разумевањем стварп све већа потреба историје. Тако су и страсти потребније за првобптно1 човека од разума; тако је п заблуди, пошго се раније јавља од истинс. првобитрија потреба човековог духа од истине. ..Пошго ствари ностају онда, кад су нотребне и трају само донде докле су потребне, то стварн дестају онда када постану неиотребне: по томе је ред иостајања обрнут ред нестајања; што је нека ствар доцније постала раније је нестаје; што је раннје постала. доднпје јс нестаје. Пошто ће нестатп свега шго је иостало., то оно што је иостало доцнпје, т. ј. оно што је ближе крајг. пре ће нестати; по томе, оно што је блнже крају, пролазн у напред п\т. којим ће доцније ирећи све оно што је раније постало“ (стр. 276). „Историја и човечанство достићн ће у своме развитку једну тачку, кад ће дрогрес у времеву достићн свој врхунац, кад настане једновремен живот свих елемената п снага, и кад ће и нсторпја земље досгићи евоју тачкг једновременог, целокупног живога свих ствари па њој (?!». То ће бити тачка равнотеже исторнје, равнотеже земљнног живота, највиша пропорција стварп (свнх?), и то највише стање биће само један моменат онштег процеса, одакле ће нестајањем свега доцппјег, нсторија почетн силазити у дубпне природне велнке опште целине, у којој ће нестајањем свега дојединог, нестајањем стварн, настати општи мир. нвмило п мрак. А пошто су највишу тачку живота. стање пајвпше пропорцнје ствари. космос и нрнрода давно достиглн, које ће људско друштвб и људски ум тек доцније достнћн, то ће. по општем закону нестајања, нестати проиорцнје прво из области хуманога. пз области људског друштва и ду.ха, где ће најпосле бити достнгнута и најпосле ће је нестатп у космосу, где је нрво достигнута, све већим губљењем тангенцпјалне снаге, све већпм претезањем гравитацнје, све мањим примањем п све већпм пздавањем топлоте. и најпосле ће све потонути опет у општп. неми мрак нечности. вз кога је све у времену изншло и развпло се (стр. 300). Ето то је у главном садржнна ове књнге. Ми смо се при нзлагању ограничили само на оно што карактерише општу пншчеву доктрнну филосоФску н историјску н што карактерише специјално његов иоглед на