Delo

4!Ж Д е~л о праву највишу истипу. На тај начин нстина је само рудименат заблудег тако исто н правда рудимееат неправде, лепо ружпога а добро злога,. тако да апсолутне разлике између њих нема, јер је разлика нзмеђу њих само квантптативпа. „Такон. пр. данас немају вредности ни ппрамнде, нп духовннштво нн ратничка каста, као што сујепмали у прво доба н на првим стуињима државног жпвота. као што у старо доба не би имале нпкакве вредности ни штампа, нн железннца, ни телеграФ, ни електрнцптет (стр. 211 > ..Гамо се у целини исторпје може вндетн да имају права и религнја н наука, н чула п разум, н аисолутно н релативно, и аристократнја и маса друштва и ронство п слобода и заблуда н нститг* (стр. 213). 11з процееа везнвања н пропорционизације види се да све ствари имају један псти корен, да иду једннм истнм путем и једном пстом смеру, а то је да иостану деловн једне једине велике целине, која само једаннуг жпвп (ионављања у животу нема). .Тедни нсти закони унрављају кретањем звезда п кретањем мпшљења људског. Жпвот и историја човечанства само су посдедице жнвота земљиног, резудтат њеног развитка, као што н земља жнви иозајмљеним жпвотом од сунца. Свакп ноједини човек од детињства до зрелостн пролази исти нут којим пролази човечанство од дивљаштва до цивилизацнје; Фазе жпвота поједпног човека јесу Фазе живота целога човечанства, а пошто човечанство има још дуг остатак пута свог да нређе, то иоједннп умови (дакле не сваки поједипн човек) проживљују у напред живот човечанства; тако псто човек преживљује све Фазе жнвота космоса, и то не само оне које су до сад бнле веК и оне које ће гек бнти. А смер је свега развитка лропорција, она је последњп врхунац на кога се има попети историја људска, док га је космос и нрирода већ достигла. Та ће се пропорција састојати у потнуној победи идеје човека над идејом нације, у потиуном осгварењу хуманости. Како једнпм истим редом иду ствари п у псторпји природе и-у исторпји људског духа, то и човек открива ствари нстим редом којим оне ностају; а иошто су непосредна корисг п потреба бнле првн иострекач човековог открпвања, то је човек испитнвао стварн оннм истнм редом којим су му оне постајаде погребне; нз чега следујс да ствари иостају оеим редом којим постају потребне и да стварн постају нотребпе истнм рсдом којим постају (ко.1 нко су ови закључци логпчпп показаћемо доцеије). Као што се је прпрода развила пре човека тако су се н природпе науке развиле пре наука у човеку. Као нгго .је тежина прва особииа материје, тако је н у нсторпјн човекатежина ирва особпна н снага коју је човек упознао и прнмењивао, н цео нроцес цивилизацпје човекове стеје стране само ослобођавање од герста п тежиие, од рада н нанора. Тако је и језик прво ослобођавање човека од тежнце спољннх утпсака птд. Како се у старо доба и земљорад и морепловство осннвало на сазнавању неба, гако је п Астрономија била ирва наука, за којом су се н остале науке јављале редом којим су поетајале потребне. V пошго је иотребно исто што и корпсно, то су стварн постајале оеим редом којим су постајале корисне, кад се осетила погреба њихова, кад