Delo

42 Д Е Л 0 хршнћане, ударајући иза сваког сунећења но један голем клннац у зид џамије, за успомену. Прнчао ми је отац Алекса, свештеник пз Врање. старац преко 60. година, да се турчење цркве збило за детињстга његова деде, дакле нре 100. година, но ја судим да је то морало бити много раније. Састојци зидова једновремени су без икаквих трагова од доцнијих преправака; али тим није искључено веровање да је џамија могла бнти подигнута на месту старе цркве. У нашим иисаним споменицима неманићког доба налазимо у Врањи „храм светог Николе", о коме ћу говорити у продужењу : п храм „св. Петке". тнто ваљда има какве везе са овом џамијом.’) О нашем доласку, хоџа ове џамије Хајдар-Челебија, побеже у Скоил.е. И)егови су претцн родом из Анадола. Откако је саграћена џамнја. чему по турском рачуну има више од 200. година. њене су старешине наизменце из те једне породице. Хоџа је био добар човек ; учио је турској књизи н српску децу. ћ>аци су виђали у њега гомилу Србуља и црквених утвари, што је као својина старе цркве, прелазило наслсдно с једног хоџе на другог. Једном од тнх ђака — Манаспју Јазаковићу, доцније свештеннку у Врањи, дошла су у руке два листа старе црквене књнге срнеке редакције. Остале старине однесе хоџа у Скоиље, ваљда као спомен на негдашње порабоћење наше свете Метке. Судећи по тексту, номенути листови старе књнге јееу отнатци каквог упропашћеног српског октојика. Чнстп н леп наннс нојетично изложене садржине, сведочи, да је то писала извежбана рука, вероватно из школе нисара који су учили књигу по манастирнма у поткриљу Црне Реке, или у Мркшиној цркви. плп у нашој Ресави (Манасији) или у Јовању под Овчаром. Осем осталих песама, има у овој старини п одломак троиара свете Февроније (пада 25. Јуна), у следећем китњастом стилу : Отрддлпнк: н()Т.т(»мп;лл н;сн ткош.п, корспнн.ш, соугоуг.о* (рскронни: кссхкллплгл. Ноп, К1,/Л()1,;|;лнм1\ посуситл кркт, смтснкмннн. Ттмже ктнмм, соугоукк ') Шатарикове „РатаГку* 102.