Delo

ВГАЊА II ЊЕНО ПОМОГАВЛ.Е 43 г.лдгодт.тедк тект. ддрокд. Н пкмоу ;г.е иккшдд мн:н нап.1|1|)€11д скт.тдо гдко дт.кд КСС11СПО(кО)УНД1Л, II 1ДКО НСИ0Б6ДН 1.1 дд. Докроток) тсдссс, к()ДС(1)Т1,1 ко;к1,стк1,1и.1н: доушс ткокс стскошс се. гдко К()НН1. 6(0 Н()0СН1ДДД 1ССН КК (0КГгСДС,\1. Н()С110Д0КН1,1 VI. 0укт.дн:нл. II К(Н,КНК11ШН 110Т0КК1 (ОКДГрСНД. Добаовој старини тешко је одредити. Г. Стојан Новакокић. ко.ме сам је уступио, држи да није иознија од четрнаестог века. При дну једног листа испод текста, има ова брзонисна . белешка друге лошије руке ..Немац диже се на везира“. То је доказ, да је у времену турско-немачких ратова (1бОО—1800 . била у рукама српског читача књнга, којој припадаху ова два листа. Писана је на пергаменту на листовима велике четвртине, у два ступца са но тридесет врста. Наслови тропара и иочетци периода писани су црвеним мастилом са шарама, остало ооичним. Сада се налази у биолпотеци нишке гимназије. Света Петка, иначе Параскева, којој је по предању посвећена била „крстата џамија“, родом је Српкиња. Њен живот и црквену службу, штамнао је по старом извору М. Милојевић, у једном од Гласника српског ученог друштва. По белешци слависте II. ЈПаФарика, године 1645. Лупул влашки војвода, за 260. кеса које је дао цариградском иатријарху. п 300. кеса које је платио султану, добио је тело свете Параскеве и однео га у Јаш, где се у шаФариково доба налазило у манастиру. У својим путописним белешкама, М. Мплојевић помиње ову светитељку по старим записима као „свету Петку српску трновску“. То је опште прослављена српска н румунска светитељка, којој календарскн помен пада 14. Октобра. а преслава 26. Јула. Има о њој података и од Пл. Руварца. 20. Црква св. Николе у Врањи. Малена црквица преко реке, на гробљу. блнзу развалинн старог амама, и места што се зове ..Стамбол-капија”. Без крова је, п у иола порушеном стању. Зачеље реси лиснати грм, којн опруженим гранама бранн светињу од неиогоде .