Delo

44 Д Е Л 0 Мештани полазе ову богомољу суботом и празником. н старају се да је одрже, враћајући на своја места пало камење. 8а замерку је. што се мало брину о њеној потнуној оправци. која не би много коштала. Томе нису сметали Турци: напротив познати реФорматор Митхад-паша упућивао је народ да подиже богомоље по угледним местима. и да обнавља старе по својој вољи и потреби, дајући овом дозволом очитог доказа о турској толеранцији према хришћанској вери. Сведоци с*уугледне црквице у Стублу Иавловцу и на Самољичком вису.1' О цркви светог Николе у Врањи, осем оне белешке у речи о „крстатој џамији“, има помена и у динломи кесара Угљеше од 10. Јула 1426 (?) дарованој манастиру Хилендару. У њој је Врања записана као село, чиме се потврђује традиција забележена о томе напред код речи о Биљачу: даље у истој дипломи помиње се и она црква св. Николе у Лучану (..оу Лоучанех'ка), и село Трновац. о коме ћемо говорити у продужењу.2) Више ове старине, на питомини у некадашњем поседу Сулејмана Етемовића, налазе се темељи од три старе цркве од којпх једна беше посвећена св. Петру, друга Богородици, а трећа Спаеов-дану. Одатле настаје брдо Голич, на коме такоће нма неких старина. У овој скромној богомољи св. Нпколе. у дупљи на зачељу олтара. поклоиљена је надгробна плоча. на којој се чита натпис : „Павле 1712." Дигнута је ваљда са којег гроба. 21. Собина. Содерце. Оба села, имају црквице такође на старим темељима. ^ собинској. међу осталим божијим угодницима, види се на зиду слика свеца у арнаутској Фустанели. То је новн св. Димитрије по народности Грк. Бпо је, у овом столећу сејиз код Агапаше у Јањини, а погинуо је због вере, којом не хте иреврнутн. 'ј У 1805. годнни, црквица св. Николе у Врањи, ви1)а се нешто мале оправл.ена; а красна „крстата џамијаи веК је у развалинама. *) Споменици Љ \ бе СтојановиКа- 33.