Delo

ВГАЊА II ЊКНО ПОМОГАВЉК 45 Содерачка богомоља слави нрвог (Јептембра, светог ('нмеуна „Ветровитог” (Столпника). Сабор је велики. Ја сам уживао, пратећи тог дана 1878. године на месту, кретаље многобројног света у колу и на гозби за старинским т]шезама. Успомене детињства одвеле су ме чак на саборе у старом књажевачком и црноречком округу, које сам као ђак посећавао годинама. Међу њима и овим сабором, нема ппкакве разлике. На овом крају, скоро нема цркве без „костилнице” т. ј. нарочито призидане костурнице, за смештај костију мртваца. Тај обичај, примећен свуда у Старој Србији, наводе неки путници као доказ особите ноште покојника. Веле да н тамо. као и по грчким крајевима турске царевине, ископавају мртваце после 4—5—7 године да се по стању њихова тела н])есуди, да ли су им душе на небу или на земљи. У Врањи нисам могао добити о томе јасног обавештења. Речено ми је, да се ирекоиавање старог гроба (случајно или намерно) нредузима само онда, кад се на истом месту сахрањује други мртвац, и тада се из поштовања даје костима старог мртваца место у црквеној „костилници“. Значајно је да тнх костилница нема у нашим старим границама, а како ме уверавају ни у покрајинама на југоисток од Пирота. Више Содерца, село је Дубпица. По предању, ту су жнвели Латини. Недалеко у селу Месеовцу, има стара црквина. У њој је, пре 50. година, затварао велику ергелу Арнаутин Арс.лан Оруца „који си беше голем забит". Једненоћи. за казну што обесвећује цркву, помањка му сва стока осем три коња. 22. Краљева кућа. Лепо селанце од 40. домова, пред Врањом. Лежп на узвишеној тераси крај скопљанско-приштинског друма. I осподским положајем правда име које носи. Разбирајући о његовој старини, чуо сам од сељана разне називе : „краљћва кућа‘: са оштрим нагласком на пнсмеи) е; „кралова кућа“ ; и брзо изговорену реч „крлева кућа". < гарннска реч „крал“ одговара данашљој речн „крал> : алн л