Delo

двадесетогодишња окупација босне и херцеговине 437 Турска влада, по обичају, није се ни до овог часа одлучила у том питању и ако су је посланици српски и румунски често подстицали да се једном реши. Та ои железница оила од нарочите важности за Србију, јер би тада Ниш постао чвор железничке везе за Цариград, Солун и Скадар. Тако примамљив пројекат нема ваљда ни једног Србина за противника. ' Дужина те железнице која би Црно море довела у непосредну везу с Јадранским. износила би 645 к. м., и то турска линија (св. Никола, на ушћу Бојане према талијанском пристаништу Бриндизи, па преко Нризрена и Нрииттине на Преполац до српске границе) износила би 290 км. српска линија (Преполац, Куршумлија, Прокупље, Ниш. Књажевац, Зајечар, Неготин, Дунав) 265 км.: румунска линија 90 км. Крајње тачке које би се овом мрежом спојиле биле би Одеса и Бриндизи. Морем се иде из Одесе преко Цариграда, око Грчке у Бриндизи и тај пут износи 2100 км. а до св. Николе на Бојани 1920 км. Тај далеки пут прелази се на бродовима за 108 сати или 4'2 дана. Железницом изнео би та1 пут 1300 км. и не би се путовало више од 38 сати дакле 1‘|ј дан. Помоћу железнице уштедило би се у времену равно 3 дана према путу на води. Ну Аустро-Угарска, ко зна из каквих разлога, мисли. да би се њој отварањем те железнице забо „нож у срце.". јер би она веома нашкодила „светскојЈ* (треба разумети средње-европској) трговини на Балкану. Из овога што смо рекли види се, доста јасно, да је то страховање неоправдано. Сасвим би ствар противно исиалаТом би се железницом појачала привредна моћ балканских народа, што би од користи било и за средњеевропску трговину. ТПто је светско не може бити једнострано племенско, а баш досадања средњеевропска трговина на Балкану је једностраност, која служи себичним интересима иојединих народа који жуде за надмоћношћу. Тек би помоћу ове железнице Балкан био отворен правој светској трговини, јер би она довела на Балкан не само Русе. него и Талијане и Французе. који би своје колонијалне и индустријске прерађевине разме-