Delo

438 Д Е Л О њивали за балканске сировине. Аустро-Угарска не би нри том ништа изгубила, јер би довожење производа, који је после окупације прешао у руке поглавито Енглеза, остао у њеним рукама. Пзвоз из Аустро-Угарске у окупиране земље пзноси годишње око 5 милиона Форината, а увоз само 2.2 милиона Форината, у чему је већ обухваћено и 12 милиона што се добија за дуге из босанскпх шума. Упоређење тих бројева казује, да је окупација само добијала у окупираним земљама, а није била у стању да створи равнотежу између увоза и извоза. Досадашњи трговински биланс је дакле на штету окупираног народа. Жалосно је кад Аустро-Угарска ни после двадесетогодишњег искуства на Балкану није умела своје ннтересе и користи сложити с интересима и коришћу тамошњег народа. На први глас, да је у Србији скинут с дневног реда тај пројект за железницу, није умела ништа иаметније урадити, него да истакне свој пројект уске железнпце са стратегијским цил.ем: Габела—Требиње—Груж (Дубровник)—Бока Которска. На подизање те железнице, која ће сасвим саранити поморску далматинску трговину, учињен је већ зајам од 11 милијуна форината. А други значај та железница неће имати осим појачање неиријатељства нрема малој и привредно слабој 1 ђрној Гори. VI Борба протпв пмена Србин п ћпрплпце Око пола седам сати пређосмо преко Арслан-агићевог моста на Требињчици и стигосмо у Требиње. Арслан-агићев мост је супарник чувеном мостарском мосту. Пзнад реке повија се огроман камени свод, испод кога зија читава провала. Дугачак је 92 метра а широк 3 метра. Засведен је у два велика средња лука и два мања, крајња, поред још неколико омањих на сувом земљишту. Као што му и име казује , иодигао га је Арс-лан-агић, којем имену служи као трајни спо-