Delo

508 Д Е Л 0 КЊИЖЕВНОСТ Српске народне приповетке. — Потомци Атанасија НиколиИа издадоше ову кн>игу свога деде с горњим натписом. У овој је збирци 25 приповедака. Књигу је издала књижара Саиића и Компаније у Београду. Има 2о9 стр и елику скупл>ачеву. Цена је 2 дин. или 2 круне. — 0* овој књизи проговорићемо коју више у свесци за овом. На млађима свет остаје. — Готова је већ ова приповетка нашега младог приповедача 1‘а.хоја М. ДпманоииИа , о којој смо раније јавили. Штампана је у Пожаревцу, у штамгмрији Мих. Костића. Има 83 стр.’ а цена јој је 0 80 дин. Надамо се да ћемо о овој књизи коју више ироговорнти, а за сад је читаоцима преноручујемо. Наче.то народности н н.егонн уснесн XIX нека иа Валк-ту. — То је нова књижица од В. ЈоксиКа, која нзиде V Београду у печатњи Драг. Миросављевића 1>*_99 г. стр. 18. Цена 20 нара. У овој брошури са тако звучним натписом набацано је на дохват неколико мисли. т. ј. не мисли н го неколико слика данашњих држава јевроиских , па се иисац, с болом у души, задржава на раскомаданом Срнству и све дал.е до краја води реч само о њеиу. Почетак је брошуре нз цраисторнјског времена а завршетак ;дакле на 18. страни) свршетак је с данашњим стањем! У главном и поред силних штампарских погрешака, слаба радња. Нронаст јаннчара 3. јуна 182(> год., напнсао Чела МијатовиК. Пздање књижаре Сретена Ђорђевића у Београду 1899. Штамиарија срнске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду, стр. 67 Цена 70 иара или о5 новч. — По другим новинама бележимо да је ова књига изашла, јер је наше уредништво не доби на приказ! Автобиографнја д-ра Јов Суботића. — 3 прошлој свесци Дела јавили смо да је књижевно одељење Матице срнске примило АвтобиограФију Јована Суботића за штампање у Лгтопису. Један део те автобиограФије (од 1871. године) уступила је Матица Бранкову Ко.гу, да га оно штампа. У бр. 4 почео је тај део н излазитк. Ту су два чланка.- Покушај с Београдом и Живот у Новом Саду. — Матица Српска. Ставилац н тепачпја. — У „Месечнику11 загребачког иравничког друштва за јануар ове год. штампана је ц заним.Ђива расправица нашега сарадника Ал. С. Јовановипа: „Ставилац и тепачија — старе државне службеЈ‘ У њој огледа писац разјаснити значење називима (до сада нерастумаченим) .• ставилац ц тепачија. Држећи се основе првој речи у глаголу ставити, писац се домишља да је круг службене радње негдашњега (великог) стависца чувар или тискач државног печата; 2) главни надзорник над етаницима илн пастирима; 3) главни надзорннк над државним грађевинама. Трећа се конјектура пнсцу чини највероватнија. Кра.љевнћ Марко. — У нрошлој свесци донесмо белешку, по лБранкову Колу“, да је ироФ. Елварл МаргалиИ нревео на мађарски наше Косовске песме. Исти лист јавља да је сад изишла и друга збирка срнских народних песама нод натписом ЕраљевиИ Марко. Јужнословенске народне баладе из из XIV и XV. в Из оригинала превео Едвард Маргалић. Б. Пешта. „Франклиново друштво", мађ. књиж. завод и штампарија 1899. стр. 23 4.“ Књига има прло леп предговор и 31 песму. Овај је превод нздало ^Франтслиново Друштво у својој „Збирци најодабранијих дела светске књижевностп“, коју уре1)УЈе Пав.ге Ђулаи , песник и проФесор мађарског језика и К1Ђижевноети у свеучилишту.-Белешка у „Бранкову Колу“ завршује се: „Изашле су на срнске народне песме у мађ. иреводудве красне критнке од Јене Ракоишја, једног од првнх мађарских драматичара, крнтичара н журналиста У једној вели, говорећн о мађарским иесницима. „Ако ж(;лите сазнати шта је песништво, читајае Омирову Илијаду и Одисеју н сриске нзродне несме !и Одговор на одговор. — У „Бранк. Колу“ бр. 7. стуб. 215—219 одговорио је Л. Зима (протнвно датој речи) на белешку Н. Вулића штампану у „Делуи за август 1898 стр. 347. — Пзненађује, да 3. још не одустаје нп од очевидно неумесннх замерака што их је учинио Војнслав.Ђевим несмама (гл. особито ст. 216 посл. ред н ст. 217 тач. 2 и 3), али је много чудннје, што је он у чланку унотребљавао и увредл.иве изразе (ст. 215 „из пот.Је", „очи замазати“; последње упор. са ст. 216 ред 6), и п1то је нашу белешку сасвим небрнж.Ђиво прочнтао (упореди: ст. 216 ред 7—12 са 26—30; ст. 217 ред 6 14 са 3-6 [значи ли кадуцеј кадгод чаробни штап ?]; крај белешке и крај 3 чланка'. Петрогр.јавна бнблнотека у годинн 1895. — Штампан је „(ЈгчеТЂ императорскои публичнон биб.Ботеки за 1895, годђ“ (Нетроград, 1898., вел. 8°, стр. 269 ј 35 ф 131). 11з т г се извештаја види да је целокупан буџет ове библиотеке у години 1895. износио 87 105 рубаља; да је библпотека у тој години умножена 1) целим збиркама СараФова-Верковића (37 југословенских и 27 грчких рукописа), С Ј- Дестушиса, В. В. Стасова. А. Гилоа, северо-америчких држава п т д ; посебним набавкама и поклонима (133 знатније штампане ствари означене су поименце, а тако исто и великн број старијих и новијих рукониса, писама и записа знаменитлх руских писацц као: Гогоља, Бусоајева, Пушкина, Жуковскога, Баћушкова, Гњедича, Баратињског, Тургењева и т, д.) — свега са 33.325 штампаних списа и брошура ,36.584 свеске); 1098 рукописа, аутограФа и писама, 1895 снимака н Фотографија; 59 геограФ. ка-