Delo

Г» Е Л Е Ш К Е 509 та и 932 нотнс тискарије. Библиотеком су користила у 1895 г. 14,284 лица (2.539 шскиња), а у титаоници је било 134.956 талаца обојега пола. — Нзвештају су прпжена. нод натписом „Из збирке аутограФа рске јавне библиотеке*1 (као засебна књига), сма и записи Н. Иц Тњедпчу и писма кзеза А. Вјаземскога. Рене Мил>е о Србпји. — У носледњој т,ишњој седници трговачког геограФског уштва (8ос1е1;е бе 6ео§гар1пе соштегс1а1е) ја је одржана 7 19 Фебруара ове године Рене Миље, нређ. опуномоћени министар анцуске Ренублике у Београду, а салањи 51(1еп1- §еиега1 у Тунису, држао је веома ин>есно предавање о колонизацији римској у низији и о потребама данашњих колонија у 1 Франнуеком протекторату. Том приликом, ао увод, говорио је о Србији п наново изја> своје симпатије за земљу у којој је провео солико година. Обраћамо нажњу наших »уч њака на ово предавање које ће изићи у 1пни у „ВиШегг-у речепог друштва. Кори1МО се овом прпликом да упозоримо наш т да је г. бапИпо!:, врло усл\жш главнп регар тог друштва, готов да буде на услузи гм нашим сународпицима који би имали му учине саоиштења о Србији било у иоду геограФСком, било у погледу економ•м или трговачком. Гредавање Виктора Верара о Маћ*>гији. — Нама већ давно иознати Виктор зар, писац за нас важних дела: Ба Тигз е! Г Не11еп1бте соШетрогаш и Ба Маоте, држао је 18, Фебруара (по нов.) у севској унпверзитетској дворници, на потамоши.ега министра иросвете, једно за[лшво предавање о Маћедонији. Мп ћемо донети у целини у идућој свесци по стераФским белешкама. 1и81о1ге е! 1а 1Шега1иге §ег!)е. — Тај пис носи једна књижица, коју су написали епе Бергег е1 М1сће1 СгаугПоуНсћ и која Јштампана из извештаја међународпога шографскога конгреса, који је одржан у )изу од 13—16. априла (п. н.) 1898. г. з историје енглеске уетавности. — Из нцускога историског листа Моуеп А^е, XI, А! 5, 1898, г., оштампан је засебно зрат Михаила Газриловића на дело Бг. з Р1ећи-а, Бег роННбсће Сћагак1:ег уоп ћеиб Рапб1еп813, Бе1р21&, 1897., у коме новпх и занимљивих нодатака из псто) енглеске уставностп у сргдњем веку. »ранцуско-руски савез и оалканеке саве.— Ееуие беРапв донела је у прошло1шњем 15. броју % од 1. августа, стр. —672, од непознатог писца за све балзке народе важан чланак: I/ АШаисе со-гизбе е! 1еб Е1;а18 ћаЈсашциез. И ма да :исац није казао, из овога састава види се да познаје врло добро ирилике и д>уде на Балкану, а можда је и сам који од наших виђених Балканаца. Његова је намера била да, поводом грчко турскога рата и онога споразума руско-аустрискога о заједничкој акцијп на Балкану, обрати пажњу представницима и носиоцпма Француско-рускога савеза на нолитпку Бгап^ пасћ Об1еп, а у исто време ц да упозорц све оалканске народе, нарочито Србе и Бугаре. на опасности које им прете од тога Бгап^-а, и да им препоручи слогу и заједнички смиш.Ђени рад прц решавању спорнпх питања. Овај чланак требало би да ирочптају сви наши образовани политичари Србијини. Кад нас не би спречавао данашњи закон о штампи у Србпјп, ми бц смо га донели у срнскоме преводу. та18оп8 8оиуега1иез (1е Г Еигоре ГроФ Е. У. \\тгап&е1 почео је штамиатц још прошле године у свескама књигу предњега натписа, на немачкоз1 и Француском језику, која ће бити украшена са више од 850 портрета живих чланова данашњих владалачких кућа у Јевропи или које су владале у току овога столећа. Текст се саетоји: из једногд историскога нрегледа сваке данашње или негдашње владалачке куће у Јевропи и једнога табло-а рођачких веза, које спајају све живе чланове сваке владалачке цородице. Изаћп ће свега 23—25 свезака на великој 8-ни од 32 стране. Свака свеска стаје дин 2-5 ». Издавалац је Набе ДУ. ТиПћег^ у Стоколму, а дело се може још набавити у Бечу код ВгашпиНег & 8оћп. Из проспекта, који нам је дошао до ру*у, види се да ће ово дело бити корисно, а по техничкоЈ изради врло богато н елегантно. Б’ 1Ибиггес11011 сге!01бе е! 1а ^иегге ^гесо-1иг((ие. — Париска књижарница НасћеНе е! СМе издала је прошле године горње успомене и утиске новинарскога репортера Непп Тиго1-а, који је за време немира на острову Криту и грчко-турскога рата пратио ове бурне догађаје на лицу места више од три месеца* Он је бележио само што је видео и чуо, не додајући никаквих реФ.тсксија, те је остао неиристрастан до краја, п зато му је књига драгоцена за оне, који би хтелц да се упознају са оним жалосним и крвавпм догађајима, који у мало што не упалише цео јевропски исток. Еас ова књига интересује још и због ррФорама у Маћедонијц, о којима се овде говори, ц због пишчевог разговора са тадашњим српским консулом из Скопља о грчко-турскоме рату и ондашњем држању осталих балканских држава. Књига је штампана на 16-нп са 74 слике, на основу пишчевих Фотографија, и две карте, а стаје 4 дпн. Спис је оштамиан из листа Тоиг Ји МопЈе, 1898,, II бетебИе, стр. 373—408, где смо га и ми прелистали. Кроз балканско полуострво. — Виконт Ј. <1е СиуегуШе био је иослат 1897. г. од