Delo

Б Е Л Е Ш К Е * :;>1 51' § 'Ј* ■*• »с »■» 4 ^павпЈ - * Г ‘Е*® '1^ 'ч ‘?*Ј1 Т1ТЈИ7 к) П)ЈШ: . иф '■* м ’ *•*•* 'к- ах^ЈВЈЈ • •. Смаи• 4 •■ в № *де. ‘ I« Ч Л П 'Ј1лј » иг 1- изтСшЈ - « •'•»:«« 51МИС >•• •* -П. ВК1 •»»■■» кшИфпЈ -.1 •№ 1 'м' ■ *•*.' »•.«• I . .Јв**^л | мар^ л о. г. Име п;ф Штајнтала познатоје не само свакоме ллгвисти, не само сваком филозофу, него и с&ом образованом човеку Ње.ове су заслуге;а лингвистику и фитософ.тју Јвзика и јска одавно признате у муш, Јер Је он елнма својем пр„Ер™ ПЈта правим научн.г погледима на језик и ж1мГљ1ТР°ЛУ' ' ° учеНПК сла1!нога Вил. хелма Xумоолта оне наставио у духу свога учитеља ширцти осве науци о језику на наиопи05^К°Ј ОСНОНН1.доживео је да њихови напорц у подмлађеоЈ науци о језику донесу обилату жетвЈкао што о том сведочи интензивни и екстешвни рад нове школе ГаГЉе’V ? Н“ "‘0ј И У ДРУ^м “Гме правш«>*»•• Штајнтал је у млгости прихватио наикц о Језику великога ВХумболта, а богаством знања Језика разних ипова с једне и познт" вањем извора и пок]тача језиковних творевина с друге стра могао је, свестан будућп и о погрешкамавога учитеља за више па га°ЛштеКа НауЧНИКОГа и професорскога рада , дати науцц свој аравац. Као добар зналац аасичних језика : грчН°Г^’ ГИНСК°Га Н са1кР1ЈТа п нових језика он Је могао с критик« примати резултате индогерманиста ученса Бопових, а као темељит зналац језика -митске групе , исто тако н неких језика дугих племена уиео је огромно изобиље Факт из прошлости п садпињости доводити у каузалну везу, правом светлости објашвМати историске ц генетичке иојаве, и тркити свуда оно што Је заједничко дух језга, душу човечју. ДјШтаЈнтал Је оставио осле себе много дела ”е више илимање о опЈшм цауч:мима, као арактеристика глав«них типова (прерада „Клвсифи•а Л «-тЊги1, граматика ц нси0 11останкујезика“, „уКОд у на| (ј Део ..сихологија језика“, 1 поједини, монограФских ра”ао год ни прожети тежњом :п,ом дгсе продре дц у„сује плодна, сувремена и корисна била улога ових лингвиста и философи. Штајнтал је био слободоуман, честит проФесор и научник, прожет љубављу к правди п истини, онако као што су правц прогесори немачки. По народности је био ЈевреЈин, али то никад не смета да буде добар човек и родољуб. С. Н. Т Р већих хслуга стекао, још Ш"'| 111, издајући часопг | (иг \'<'1кегрде}ц 1 друштвусб . /«цар(чА)ом !;<>јега је угл< "ш атим^ мате ги.лучне 1л ЈПт| РАЗЛИЧНОСТИ Астрономске белешке. — Март 1899. 1. Дан трауе (са сутоном и прозорјем) 1 марта 13 с. 9 м.; 10. марта 13 с. -11 м., ‘20.’ марта 14 с. 1 м-; 30 марта 14 с. . 5 м. 2. Сунце улази у знак овна 8. марта- Тала почшве пролеће. Сунце се рађа 1. марта 0 с. 18 м. а залази у 6 с 2 м.; 10. марта излази У 6 с. 2 м.; залази у 6 с. 14 м.- 20 марта излази у 5 с. 43 м., залази у 6 с 27 м-; 30. марта излази у 5 с. 2б м.; залази у о с. 38 м. Ј 3. Мепе месеца. Прва четврт 7- у 4 с. 26 м. пре нод.; пун месец 15. у 7 с. 41 м. пре под.; последња четврт 22. у 1 с. 18 м по иод.; млад месец 20. у 7 с. 43 м. пре подне. 4. Лланете. Ноложаји планета у марту месецу у главном су као и у Фебруару. Меркур се ра1,а пред самим изласком сунчевим, те га је техшсо смотритц због сјајностп сунчевих зракова. Марс се види само неко кратко време у вече на заиаду, исто тако и Јупитер, Сатур н Уран после по ноћи. Ну најподеснија је за посматрање Венера, која је овога месеца као Зорхх,ача. Падалице. Појава ових нсбесних Твла У маРтУ иије тако особпта. Ну инак ваља их при ведрим ноћимл мотритн наЈхочито: 2. марта, када су веома брзе у падању; 6. марта падају досга сноро а веома су сјајне и леие12, 15 и 16. марта нлд-.ју брзо лли су доста слабога сјаја. Од 31. марта јлвљају се лене падали -• моп г ^

'

V/*? ЛСИС је иадају споро. а м.4,у њима ^кРЈМВН< 0.1 II ,Д II. св1 4^ -Ј1рн лепим веваља мотрнти се тада ви1,а шку пла т. а у блед