Delo

Е л о Фесорско Друштво/ Лични Гласови; БиблиограФија и приказн; КовчежиК (Најстарији словенски натнис; КласиФИКација животиња с иогледом на новнје аоолошке системе, од Тодора Маргова, нревео П. Аршннов; Васпиташе у Китају, с рускога од Днм. С. Јовановића, проФ.ј. Нросветнп Гласннк — у јануарској свесци има, сем службеног дела. ове нрилоге: Радња главнога нросветног савега, где су реФерати: Василнја ЂериКа о нреводу Мите Живковића „Галски рат‘ од Гаја ЈулнјаЦезара; Михајла Валтровића н Јевте Стеваиовића о делу Вл. Тителбаха „Срнски вс8;“ Павла Попови11а и Дим. Путннковића о иреводу Вл. Спасојевића „Ргенпег.ч 1е(,оп8 (1е сћозез нззиеИез.1* Продужено штампање нзвештаја надзорника основпнх школа. Наука и пастава ЗаСтупњене су чланцима: Дух најновнјих закона у нросвети, од .1. М., Две лекције из практнчне педагогије. од А, Станојевнћа; Примена теорије еволуције у језицима. (селекција у језицима од Е Фернера, нревео Ј. Скерлић. За овим су Оцеме: Сриски рјечник Вука Стсф. Караџића (треће издање', реФерат Дач.; Роујез! кнјЈгеуиозП ћгта(зке 1 згрзке од Ђ Шурмина, реФ. М. М. В. У ЈловчемсиКу еу ; Школе у Бугарској од Љ. Протића, Учитељске плате у 11р\ ској, од др. Ок.; Прослава једне културне тековине наше; Гласови о школама; Просвотни заниси; Нове књиге и листовн. Просветни добротвори. Пзашла је и Фебруарска свеска. Зора — Бројем првим ушла је лепа мостарска Зора у IV годииу. У првом броју нма од уредника Сраски Лнтерарни Кон• >рес (ово је иодржавање и нротежирање мнсли да сс држе лва књнжевна конгреса срнских књижевника , (ј песама, 2 лриноветке, из По)Јке\ Мил. Вукићевића Ђсрзелез-Ллија, Јована Дучића: Адам Мицкијевић (1798 до 1655), Антон Чехов — руски Мопасан, (нревод из листа ..1)аз Ниегапзсће Есћо“); за овим; Живот и обичаји српскога народа. Приказан је Летопнс, ШаФарикова свеска и Српске народне умотворине, скуино Никола Ст Кукић, иосле овога је Кронпка, у којој има бележака из сриске, хрватске, чсшке, немачке и енгдеске књнжевности. Завршетак је Разно н Читуља. — Зора својим досадашњим радом заслужује најозбнљнију иажњу свакога доброга Србина, којн је у стању да помогне ово патриотско пред\зеће наших одушевљених младих књижевннка у Мостару. ^реднику п редакцијц честитамо на енергичном раду и пожртвовању и од срца нм желимо успеха! Зори је годишња нретплата 9 динара: излази месечно. Претплату нрнма књижарннца Мите Стајића у Београду. Ј чите.љ, педагошко-књижевни лист. Ово је орган Учитељског Удружења, коме је ово XVIII година излажења. У јануарској СЈГ свесци ови чланцп: 0 гико.гском надзору од др. В. Бакића; наставак чланка X, Спенсера Другитвеност гг симиатија у нреводу М. Павловнћа: Ученггчке екскурзије од Ј. Максимовића; Ђ. С. Којнћа нриказ ИзвегиТаја надзорника основних гико.га (овде ПзвеШтај Снме Тројановнћа); Педагошке идеје Ј. ч А. Поменског, превео с руског Мнх. М. Стевановнћ (овде почетак;) ПЈко.гско крехање\ Учнтељски зборовгг у туђггни. За овнм је из Забаве Све у своје време, нрнноветка из учигел.ског живота од 3. За овим је Претање Другитва; IIросветнс бе.гешке\ Из иозорчшта, Реферати о домаКггм књхчама (овде 0 Веселиновићевој књнзи Статнстика бугарских гико.га у Турској ./а 1893— 4 гик. годину.)-. Учитељско Удружење\ Биб.гиографија УМЕТНОСТ Казалишни Годишн.ак. — Као год што наша управа Срп. Нар. Позојшшта нздаје, т. ј. требало би да издаје, тако је Управа Хрватског Землл.ског Казалншта уреднла н иадала Годншњак за годину 1899. СаопштаВ1.мо радо својим чвтаоцима неке појединости И8 тога Годишњака, јер смо уверенн да их то ингересује. За целу 1898. годину било је 257 представа, ме},у којима је 51 новитет и то: 38 драма, 11 опера и 2 балета, Новитети иду овим редом: Хрватских 14 <11 драма, 1 оиера и 2 балета), руска 3, чегика 2, словеиачка 2, француских 14 (ме1;у којима је преведена н комодија Сугапо с1е Вег^егас од Ростана); енкгескгг 1. та.гијански 2, немачких 12. Свуда су овде изре^ана епа та дела која су с ког језнка нревед^на (ме!,у њима има их доста, која еу и у нас нреведена). За овим је преглед; у 2Г>4 представе давало се 100 драма. 52 опере н опсрете и 6 балетз, свега дакле 158 дела. Највнше се давало франи,ускггх дјгама — 32 (лолазн ре!,ање којих н колико пута), затим хрватских — 24. исто толико немачкнх, ме1,у којима је Пепељуга нредстављана 7 пута (!); енглеских 7, руске — 4. чешке н италијанске по 2, н но 1 шпањолска, норвешка н индијска. После овога, тако!,е у прегледу , изре!,ане су‘ опере н онерете и балети, који су и колико су пута давани. За овим је репертоар целе прошле године по реду представл.ања. Казалшнте је дало у тој годинн 31 дневну представу, 2 за ученнке н 17 са сниженим ценама. Пзрађена су гостовања другнх глумаца ц глумнца и свечане представе. Споменути су и абонентн појединих места (чиме се ми мало можемо похвалити). На стр. 29.—43. је особље казалишта. После овога су улазне цене свих места, а на завршетку су поменуте и све новине, које доносе реФерате о представама, п нмена њиховнх нзвестилаца. — Можемо само пожелети да и наша управа заведе тај леп обичај, да крајем сваке године издаје годишњак о свом раду. ЛПЧНИ ГЛАСОВИ Хајман (Хајим) Штајнтал, проФ. Берлинскога Унпверзитета, преминуо је у седамдесетшестој годинп живота својега 14 (2)