Delo

Г 0 I' 0 Љ •259 мнсли, са још више одушевљења, па пх ннко у Русијк не оптужује да су мнстичари. Што се тнче тога што вели да ће се оканутп писања и посветити своме спасењу, у друга времена такав чпн изгледа и прнродан и паметан. Толстој, крјп је радио као н Гогољ, протестује противу тога назива; па нпак нам он предлаже нову теологију, а његов се претходник држао утврђене догме. Алн можда речн имају променљиву и тренутну вредност, те оно, што је било мистично 1840. године, није било мпстпчно два века раније нити је пола века доцније. Остављам те нејасне преппрке. Бнће занпмљивије шта је бпло са сиромахом писцем усред буре коју је изазвао. Он отпутова у Јерусалим, лутаШе неко време по оним сурим развалинама, пределу опасном и примамљпвом за душе које пате. Кад се врати у Москву, би примљен у прпјатељске домове. Козак нпје могао да се станн на једноме месту. Нпје имао нншта, давшп све сиромасима: од 1844. оставио је приход од својпх дела касп сиромашнпх студената. Његови га домаћинп виђаху како долазн са једном малом кожном торбом, пуном новинарскпх чланака, критика п памфлета управљенпх на њега — тај пртљаг славе п горчине беше све његово имање. -Једна особа, која је расла тада у једном дому којн је Гогољ најчешће похађао, пацртала ми је портрет Гогољев у оно доба. То беше малн човек, несразмерно дугачкога трупа, у ходу се повођаше, неспретан и рђаво обучен, прнлпчно смешан са праменом косе на челу п велнким покучастим носем. Говорио .је мало и тешко. По некад бп, тренутно, постајао весео као пре, нарочпто са децом, коју је волео; алп бп му се брзо повраћала сета, Ове се успомене слажу са белешкама Тургењевљевпм, после његове прве походе пнсцу Мртвих душа. — „Мале црне очи, у уморном ногледу .још се вндн по мало обешењаштва; физиономпја лисице; у целој фигури нешто од паланачког учител.ад — Увек је Николај Васиљевич имао ружну спољашњост п ову неспретност, са бојажљивошћу коју она рађа. То објашњава зашто биографи нпсу нашлп у његовоме животу никаква трага од жене, и онда се разуме што у његовом делу нема жене. Једна легенда, коју је цео свет примпо као п легенду о мистпцизму, прича да је Гогољ умро у заносу, изнурен мучењем н постом. Уверавају ме сигурне особе да .је он умро од врућице, коју је добио кад му се болеет погоршала. Његова оолест је непотпуно иозната, каогод н стање његовога духа 17*