Delo

с нама, а у извесним пак измакли су од нас. Гогољ је удал.енцјп, впше се задоцнио кад се не гледа лупом исторпчара; по својнм н главним п спореднпм особпнама, он је нскључиво Гус. Оставимо га дакле у Русијн. Тамо, сви највећп поздрављају га као свога оца н учитеља. Онп има.ју њему да захвале за свој језик, којп ће бити финијн и хармоничнији код Тургењева, алп који има впше маха, више разноликостн н енергпје код нрозаичара који му је првн дао облик. ПТто се пак тиче пдеја, довољно сам нагласпо шта прппада Гогољу. Онсејавио у тренутку кад његова отаџбина, несигурна шта ће од ње битп, не познаваше саму себе н порађаше се у мраку; ова.ј ју је сурови лекар ослободно, показао јој шта треба да воли, жигошућп оно што треба да мрзи. Реалнстнчкп писац, у најбољем значењу ове речн, дао .је ирпкладан алат за мисли и уметност нашега времена; он је чак предвидео, бар у Русији, крајну гранпцу ове тачне нстраге над појавама н људпма, коју је он почео. Ако когод сумња, нека запамти ову фразу, једну од последњих из његовога пера, пз Псповестн једнога писца; „Ја сам пратпо живот у његовој стварностн, а не у сањаријама маште, п на тај сам начин дошао до Онога који .је извор животаА С фраицускога /1азар Кнежевић